Jačanje participacije lokalnih zajednica kroz projekte održivog razvoja u duhu strategije “Životna sredina za Evropu”

Autor: Sonja Prodanović, MSci(UCL) dia («EcoUrbana Radionica» i Institut za Arhitekturu i Urbanizam Srbije, Beograd)

Napomena urednika: Rad predstavljen na XVI Međunarodnoj konferenciji “Dunav – reka saradnje”

Još maja 2003 u Kijevu na pan-evropskoj ministarskoj ekološkoj konferenciji, uvažavajući činjenicu da područje Karpata predstavlja jedno od posebnih vrednosti u srcu Evrope, ne samo blaga najvećeg područja netaknutih šuma, bogatstva prirode, lepote pejsaža, a stoga i ekoloških vrednosti, usvojena je od strane svih prisutnih delegacija, pa i naše, Karpatska Konvencija.

Ona predstavlja nastavak i elaboraciju davno donesenog (1991) strateškog dokumenta tzv. “Dogovora iz Dobrisa” tj. pan-evropske inicijative “Životna sredina za Evropu”, koju je inicirao tadašnji ministar ekologije Čehoslovačke, gospodin Varvušek. Uviđajući sporost proširenja EU, ali i potrebe za ekološkom strategijom, koja bi pokrila sve zemlje buduće proširene Evrope, on je vizionarski predložio ovakvu strategiju saradnje, upravo pripremajući osnove održivog i ujednačenog razvoja celokupnog kontinenta, ekološki ali i soci-ekonomski međusobno uslovljenog prostora.

Posle uspešno inicirane i sprovedene Konvencije o zaštiti područja Alpa ova nova Karpatska Konvencija, viđena je kao nastavak i uspešna replikabilnost saradnje evropskih zemalja, koje dele tako značajna dva evropska planinska masiva, koja su pored bogatstva biodiverziteta, značajna i u kontekstu globalne inicijative zaštite planinskih područja i resursa voda, kao jednog od najugroženijeg današnjeg razvojno-egzistencijalnog resursa čovečanstva.

Opravdanje donošenja Karpatske Konvencije, vezuje se i za činjenicu, da ovo područje pored ekološkog predstavlja i vrlo značajni ekonomski, kulturni i potencijalno rekreativni prostor, kojeg dele nekoliko velikih evropskih država i njihovih naroda sa posebno raznovrsnim i bogatim kulturnim tradicijama, ali još i značajnim indogenim-tradicionalnim načinima življenja, u skladu sa i od plodova prirode.

Kao takvo, ovo područje predstavlja ogroman potencijal inter-regionalne saradnje posebno, jer se nalazi kao most «na rubovima» danas već proširene Evrope, a u funkcionalnom smislu, u budućnosti neophodne organske-ekološke i ekonomsko kulturološke veze sa celinom kontinenta.

Ovo područje istovremeno je i izvorište nekoliko velikih reka srednjeg i centralno evropskog toka, pa kao takvo neposredno utiče i na sprovođenje druge velike pan-evropske strategije, vezane za Deklaraciju o životnoj sredini i održivom razvoju Karpata i Dunavskog sliva, donesenu u Bukureštu 2001 godine.

Po uzoru na do sada uspešno sprovođenje i pozitivna iskustva saradnje kroz Konvenciju o zaštiti Alpa (Salsburg 1991), ministri su se u Kijevu dogovorili, da se novom inicijativom vezanom za Karpate, mogu dodatno obezbediti i dobre osnove jačanja saradnje između Alpskih i Karpatskih zemalja, što je u suštini i bila itencija dogovora u Dobrisu (1991!).

Međutim zvanične vlade, koje dele ovaj evropski prostor, za razliku od zemalja Alpskog obuhvata, nisu do sada operacionalizovale velike mogućnosti koje ovaj dokument donosi (uključujući i financijsku, naučnu i tehničku podršku koju nudi EU!) Pitamo se dali je to zbog činjenice, da se uglavnom sve ove zemlje nalaze u procesu t.zv. Tranzicije ili upravo zbog teškoća sprovođenja nje same, iako su neke od njih danas već i pridružene članice EU. U svakom slučaju nama je nejasno zašto se u nas, iako su naša zvanična ministarska delegacija i njeni NVO bili prisutni, ništa do sada nije uradilo, pa čak ni obznanilo ne samo opštoj javnosti, već pre svega lokalnim zajednicama i stanovništvu, koje je neposredno pod uticajem slivnog područja Karpata.

Letos, u vreme velikih poplava u Jaši Tomiću i drugim naseljima Vojvodine uz reke Tamiš i Tisu nisu se pojavila niti svojim sanacijonim predlozima pridružila ni ministarstva, nadležna za pitanja zaštite životne sredine a ni NVO sektor, koji je imao uvida u potencijale sanacije i saradnje, koje je dve godine ranije upravo strateški postavila ova Konvencija.

A ova Konvencija, pored pomenute podrške EU i moguće saradnje sa Alpskim zemljama, u svojim osnovnim ciljevima i merama strateškog upravljanja i zaštite, opredeljuje se za sprovođenje: principa obazrivosti i zaštite; principa “zagađivač plaća”; participacije javnosti i uključivanja tzv. “stakeholder-a”; prekograničnu saradnju; integrisano upravljanje teritorijom- zemljištem i vodnim resursima; za principe programskih inicijativa i protokola; principe ekosistemskog pristupa.

Dodatna podrška obezbeđena je osnivanjem Sekreterijata Karpatske Konvencije u Beču, a u Krakovu, paralelnog Sekreterijata za koordinaciju saradnje NVO sektora ovog područja, ali i iz pan-evropskog prostora.

Tako je uz podršku Ukrajinske vlade, NVO “Zeleni Dosije” iz Kijeva, već izuzetno uspešno organizovao prvi Internacionalni festival u selima gradića Sheshory-ja, Ukrajinskog dela Karpata jula 2005. na kome je učestvovalo preko 5000 učesnika iz Bugarske, Moldavije, Poljske, Rusije, Slovačke, Francuske i Ceške. Festival je bio posvečen bogatstvu etnofolklora ovih zemalja, a posebno muzici i tradicionalnim instrumentima. Rumunska nevladina organizacija “Bukovyna” u saradnji sa Ukrajincima pokazala je primer projekta dobre saradnje malih gradova ovog zajedničkog regiona. Muđunarodna mreža nevladinih organizacija ANPED (Alliance of Northern People for Environmental Development) iz Amsterdama, kao deo svoje podrške inicirala je projekt Jačanje participacije građana-javnosti u implementaciji Karpatske Konvencije, doprinoseći ujedno time i istovremenoj implementaciji Arhuske Konvencije ( Pan-ministarska konferencija u Arhusu 1998, čiji smo i mi potpisnici !).

Očigledna naša dosadašnja neaktivnost i neprisustvo u sprovođenju ovih korisnih inicijativa, a posebno neaktivnost i neobaveštenost naših lokalnih zajednica, vezanih za uticaja reka Karpatskog sliva veliki je propust. Zato smo i inicirali na Generalnoj godišnjoj skupštini ANPED-a septembra 2005 na Borovetzu u Bugarskoj, saradnju kroz implementaciju modela – replikabilnost iskustava NVO-a “Ecourbane Radionice” iz Beograda, koja je ostvarila u saradnji sa još pet evropskih Univerziteta i Uprave UNESCO Parka prirodne baštine “5 Terre” na padinama Ligurije, a u okviru financijske podrške EU Projekta “Smart History 2000”. Naš poseban doprinos Karpatskoj saradnji nevladinog sektora, vezaćemo za tzv. “vernakularnu/ izvornu arhitekturu” , što je bio i naš doprinos ranije na mnogim projektima.

Predložili smo dodatno i saradnju za promociju ideje izrade serije “Lokalnih Agendi 21” u mreži gradova ovog područja, posebno usmeravajući na rešavanje problema gradova, koji se nalaze u slivu ili u plovnom, turističko navigacionom potencijalu ne samo reka Tise i Tamiša, već i šire, samog turističkog potencijala danas već slobodno plovne evropske kičme – reke Dunava.

U tom smislu i vidimo značaj ove šesnaeste međunarodne konferencije Naučnog foruma “Dunav – reka saradnje”, usmerene na promociju resursa srednjeg Podunavlja za razvoj održivog turizma, a posebvno za činjenicu, da se konferencija odvijala uz podršku značajnih lokalnih zajednica kao što su Pančevo, Kovin i Bela Crkva, koji svojim razvojnim i lokacionim potencijalima i prirodnom i spomeničkom baštinom, mogu značajno da obogate ovu inter-regionalnu saradnju i implementaciju pomenutih konvencija, na opšte dobro i ljudi ovog širokog inter-regionalnog obuhvata i očuvanja njegovih razvojnih prirodnih i kulturnih potencijala.