Women and Climate Change – Žene i klimatske promene (Video)

EmailFacebookGoogle+LinkedInTwitterShare

On the occasion of International Women’s Day – Povodom 8. marta, a u skladu sa projektom “Beogradske perspektive održivog razvoja i klimatskih promena” koji je u periodu od 15. marta 2010. do 15. marta 2011. sprovodio MNF “DRS”, uz finansijsku podršku švedske fondacije SIDA u okviru programa SECTOR II i uz organizacionu podršku beogradske kancelarije Regionalnog ekološkog centra (REC):

Prevod:
Klimatske promene su jedan od najozbiljnijih problema s kojim se danas suočavamo. Jedna od direktnih posledica klimatskih promena je učestalost poplava, suša, ekstremnih temperatura, uragana, odrona i klizišta. Glavni uzrok klimatskih promena je sagorevanje fosilnih goriva, koji oslobađa ugljenik u atmosferu. Verovatno ste već čuli za sve ovo.

Ali, da li ste razmislili o tome da najviše žene stradaju od posledica klimatskih promena? Da, žene.

Uvek su najnemoćniji pred nesrećom oni koji imaju najmanje resursa na raspolaganju. A većinu siromašnih u svetu danas čine žene (grafikon: 70% ekstremno siromašnih su žene). Takođe, raspodela rada i mogućnosti među muškarcima i ženama je nejednaka (grafikon: broj nepismenih žena je duplo veći nego muškaraca). Zbog ove nejednakosti žene su više izložene posledicama klimatskih promena (grafikon: daleko veći broj poginulih žena nego muškaraca u cunamiju u Jugoistočnoj Aziji 2004.). Pogađaju ih jače i na specifične načine.

Da vidimo to na primeru iz ruralnih krajeva Latinske Amerike…

Između ostalog, klimatske promene su ozbiljno poremetile godišnji ritam poljoprivrede.

U mnogim ruralnim krajevima Latinske Amerike poslovi kao što su odgajanje stoke, nabavljanje vode i odgajanje useva za hranu – su sve zadaci koje prevashodno obavljaju žene. U mnogim delovima regiona suše primoravaju žene da prelaze sve veće razdaljine u potrazi za vodom i posvećuju nabavci vode sve više vremena. Povrh svega, u nekim regijama topljenje glečera – još jedna posledica klimatskih promena – dodatno će smanjiti zalihe pijaće vode.

Nestašica vode predstavlja problem za ratarstvo i snabdevanje hranom. Utiče na jednu od glavnih uloga žena u njihovoj zajednici, na njihovu ulogu u obezbeđenju prehrambene nezavisnosti.

Već neko vreme, nekoliko navodnih rešenja za problem klimatskih promena se implementiraju.

Oni koju su najodgovorniji za klimatsku katastrofu – industrijske zemlje i kompanije koje troše velike količine fosilnih goriva – promovišu razne mehanizme koji bi trebalo da reše probleme koji su oni sami stvorili. Ovako funkcioniše: neka zemlja ili komapnija može da nastavi sa istom količinom emisije ugljenika, ako istovremeno sprovede neki projekat na Jugu (tj. u nekoj zemlji u razvoju – prim. prev.) koji će neutralizovati tu emisiju. Zvuči kao dobra ideja, ali hajde da vidimo dva primera…

Jedna severna kompanija posadi milione drveća na Jugu. Rezultat: zagađenje se nesmanjeno nastavlja na Severu, dok na Jugu nastaju novi ekološki i društveni problemi kao rezultat veliki plantaža. Negativni uticaji monokulturnih plantaža drveta na vodu, zemljište, životinjski svet i ruralnu ekonomiju dobro su dokumentovani. (demonstranti nose transparent: “eukaliptus = suša i glad”) Ovi uticaji posebno teško padaju ženama u seoskim zajednicama, zbog važnosti njihove uloge u brizi i prehrani porodice.

Na primer, u Ekvadoru su zasađene plantaže borovine da bi se neutralizovala emisija ugljen-dioksida iz jedne termoelektrane u Holandiji. Meštani su opisali kako su ove plantaže pretvorile nekad bogato , plodno zemljište u suvu, siromašnu zemlju, gde je sve teže uzgajati hranu.

Da pogledamo još jedno predloženo rešenje: zamena fosilnih goriva agro-gorivima, ili kako ih nazivaju “bio-gorivima”. Kako funkcioniše? Fosilna goriva se zamenjuju agro-gorivima proizvedenim između ostalog od soje, šećerne trske i uljane repice. Rezultat: ako saberete krčenje šuma da bi se napravilo mesta za plantaže ovih kultura, i promenu u pejzažima koja iz toga sledi, sa činjenicom da se proizvodnja, transport i prerada agro-goriva uglavnom vrši uz pomoć fosilnih goriva – dolazite do saznanja da industrijska proizvodnja agro-goriva oslobađa više ugljenika u atmosferu nego upotreba fosilnih goriva.

Međutim, osim što samo dodatno pogoršava problem klimatskih promena, proizvodnja agro-goriva ima ozbiljne negativne posledice po lokalno stanovništvo. Na primer, uzgajanje soje i uljane repice za proizvodnju agro-goriva, što se sve više širi u Latinskoj Americi, postalo je veliki problem za zajednice koje zavise od hrane koju sami uzgajaju. (demonstranti nose transparent: “monokultura soje = smrt”)

I opet su žene te koje podnose veliki deo posledica od široke upotrebe toksičnih hemikalija u poljoprivredi, sve veće oskudice zemlje, nedostatka mogućnosti za rad i isterivanja ruralnog stanovništva.

Zaključujemo da ova “rešenja” nisu uopšte rešenja. Ona dalje pogoršavaju klimatske promene tako što služe kao izgovor da se ne smanji emisija gasova, doprinose povećanom krčenju šuma i oduzimaju zemljište koje se ranije koristilo za proizvodnju hrane. Osim toga, imaju negativne posledice po lokalno stanovništvo, od kojih posebno stradaju žene. Uslovi s kojima se žene suočavaju širom sveta su ubedljiv dokaz da živimo u nepravičnom svetu. (demonstranti nose transparente: “verbalno, seksualno ili institucionalno – nasilje je nasilje”, “ne ubistvu žena”, “to je ženski izbor”, “sačuvajmo obrazovanje odraslih”) Diferencirane posledice klimatskih promena na žene samo su još jedan odraz ove nepravde.

Borba protiv uzroka klimatskih promena i protiv lažnih rešenja koja samo pogoršavaju stvari (demontranti nose transparent: “promeni život, ne klimu”), takođe su način borbe za prava žena. A borba za prava žena je još jedan način borbe protiv klimatske nepravde. Obe ove borbe su u osnovi ista borba.

(prevela: Enisa Imamović)

EmailFacebookGoogle+LinkedInTwitterShare

Comments are closed.