Obnovljivi izvori energije – nasušna potreba Srbije (Apstrakt)

EmailFacebookGoogle+LinkedInTwitterShare

Autor: Miloš Radaković, diplomirani inženjer

Napomena urednika: apstrakt prezentacije održane na XX Međunarodnoj Konferenciji “Dunav – reka saradnje”

U jeziku ljudi koji se bave energetikom, izvori električne energije ( i energije uopšte) se dele na konvencionalne i obnovljive izvore. U konvencionalne izvore spadaju termoelektrane na gas i ugalj, nuklearne elektrane. Obnovljivi izvori su nepresušni (neiscrpni, za razliku od konvencionalnih) i tu spadaju: energija vetra, solarna energija, biomasa, biodizel, biogas, geotermalna energija, vodotokovi.

Zalihe nafte i uglja iz godine u godinu su sve manje i neminovno je okretanje alternativnim izvorima energije. Visoko razvijene zemlje već više od 20 godina ulažu u razvoj i istraživanje obnovljivih izvora energije (OIE). Njihov plan je da do 2020.god. dostignu 15% potrošnje električne energije dobijene iz OIE. Takođe, velika pažnja se posvećuje uštedama u proizvodnji i potrošnji energije.

Osnovno pitanje koje se postavlja je, kakve koristi može imati naša država korišćenjem OIE.

Povećanim korišćenjem OIE, osim očiglednih ekonomskih efekata kao što su smanjenje potrošnje uvoznih energenata i smanjenje zagađenja životne sredine, angažovao bi se domaći kapital, podstakao rad malih i srednjih preduzeća, kao i domaće proizvodne opreme za korišćenje ovih izvora energije. Otvorila bi se nova radna mesta i zaposlili bi se ljudi iz lokalne sredine. Došlo bi do razvoja ruralnih krajeva zemlje, jer većina OIE se nalazi baš tamo, u tim područjima, koja su ekonomski i privredno najnerazvijenija.

Procene su da Srbiji u ovom trenutku nedostaje oko 1.200 MW instalisane snage postrojenja za proizvodnju električne energije. U Srbiji se dobar deo električne energije troši na zagrevanje tople sanitarne vode u bojlerima, kao i za grejanje prostorija (grejalice, kaloriferi, kvarcne i TA peći, strujni uljani radijatori itd.).

Pitanje koje se nameće jeste šta učiniti da Srbija smanji potrošnju električne energije i kako sa malim ulaganjima da nadomesti nedostajućih 1.200 MW.

Da je Srbija do 2010.god. počela da koristi OIE (bez drvne biomase) u količini od 10% ukupne proizvodnje električne energije, godišnji troškovi Srbije bi se smanjili za oko 30.000.000 dolara.

Energetska efikasnost i štednja su vrlo značajni u sveukupnoj ekonomskoj sferi. Kada bi se u Srbiji sve sijalice zamenile sa novim štedljivim sijalicama i kada bi svi kućni aparati bili energetske klase. A, ostvarila bi se ušteda od oko 200 MW instalisanih kapaciteta. Da pojasnim, TE „Morava“ je instalisane snage 100 MW, što znači da dve Morave trenutno rade za osvetljenje i kućne aparate u Srbiji.

U slučaju da u Srbiji počnu da se koriste geotermalni izvori i toplotni sunčevi prijemnici za grejanje prostorija i proizvodnju tople sanitarne vode, smanjila bi se potrošnja konvencionalnih goriva (uglja) i električne energije, a samim tim došlo bi i do smanjenja zagađenja vazduha. Procena je da bi se upotrebom geotermalnih izvora i toplotnih sunčevih prijemnika smanjila potrošnja klasičnih energenata za oko 18% i ostvarila godišnja ušteda od oko 60.000.000 dolara.

Prema „Katastru malih HE“ urađenom 1987. godine Srbija bez pokrajna može da instalira približno 500 MW novih malih HE, a procenjena godišnja proizvodnja bila bi oko 1.600.000 kWh. Imajući u vidu razvoj tehnologije, ove cifre se slobodno mogu uvećati za 10%.

U ove podatke nisu uračunate mikro-hidroelektrane protočnog tipa, koje bi mogli na potocima i manjim rečicama da instaliraju sami vlasnici zemljišta preko kojih prelazi vodotok. Neke pretpostavke idu i do 250 MW moguće instalisane snage tih postrojenja.

Srbija, takođe, raspolaže i velikim resursima vetra, te je moguća izgradnja farmi vetrogeneratora (VGT) za proizvodnju električne energije. Procena je da se iz vetrova u Srbiji može dobiti oko 2,3 TWh električne energije godišnje, dok se instalisani kapaciteti procenjuju na oko 1.316 MW.

Kada se svi ovi mogući kapaciteti za proizvodnju električne energije saberu i zaračunaju uštede ostvarene upotrebom geotermalnih izvora i toplotnih sunčevih prijemnika, dolazimo do cifre koja je dva puta veća od nedostajućeg broja instalisanih kapaciteta sa početka izlaganja. Drugim rečima, Srbija bi od uvoznika električne energije postala izvoznik sa kapacitetom od oko 1.000 MW što nimalo nije zanemarljivo.

Petina energetskog potencijala Srbije je u biomsi. To je izuzetno veliki izvor energije koji se skoro i ne koristi, a u mnogome bi smanjio potrošnju uvoznih energenata.

Razne vrste biobriketa

Da bi se sve ovo o čemu je dosada bilo reči i ostvarilo, da Srbija od uvoznika postane izvoznik električne energije, potrebno je da sama država bude predvodnik, kako svojim direktnim investicionim učešćem, tako i paketom zakona, mera i regulativa, koje će omogućiti brže dobijanje dozvola i garantovati ostvarenje profita i zaštite ulagača.

Potrebno je usvojiti čitav paket zakona u oblasti energetike i distribucije energije, kao i doneti zakonska rešenja o poreskim olakšicama potrošača električne energije dobijene iz OIE.

Na žalost u Srbiji se još ništa ne radi po ovom pitanju i sve se svodi na pojedinačne pokušaje. Država, a samim tim i narod još uvek se bahato ponaša, kada je u pitanju potrošnja i štednja energije, kao da smo najbogatija zemlja na svetu.

Iskreno se nadam da će se ovo stanje brzo promeniti i da ćemo svi uvideti koje su sve koristi od OIE, kao i od štednje energije i primene energetske efikasnosti.

EmailFacebookGoogle+LinkedInTwitterShare

Comments are closed.