Makroregionalne strategije Evropske unije – Sedam godina posle

Makroregionalne strategije EU

Makro-regionalne strategije obuhvataju 19 zemalja Evropske unije i 8 ,,trećih zemalja”, a njihov osnovni cilj je stvaranje sinergije za rast i zapošljavanje uz smanjenje regionalnih razlika. Nakon formalnog uspostavljanja Strategije EU za Baltički region (usvojena 2009. godine), do sada su razvijene i u fazi neposredne primene su još tri makro-regionalne strategije EU: Strategija EU za Dunavski region (2011. godine), Strategija EU za Jadransko-jonski region (2014. godine), i Strategija EU za Alpski region (2016. godine). Makro-regionalne strategije deo su pravnog okvira evropskih strukturnih i investicionih fondova za period 2014-2020. godina. Pitanje vlasništva nad makro-regionalnim strategijama postaje sve važnije, a povećava se i značaj uloge rotirajućeg predsedavanja, budući da većina zemalja počinje uviđati da ono podrazumeva i uticaj na strateško usmeravanje aktivnosti.

Continue reading

Deset ekonomskih doprinosa Dunava Srbiji

Statistical overview of the type of goods transported on the Danube in 2014

Dunav je najznačajnija evropska reka i predstavlja evropski saobraćajni koridor 7. Sastavni je deo transevropskog plovidbenog sistema Dunav-Majna-Rajna, koji svojom dužinom od 3504 km spaja Crno more sa Severnim morem, povezujući zapad i istok Evrope. Kroz Srbiju Dunav teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Prahova. Plovan je celim svojim tokom, dok mu se u Srbiji ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Velika Morava i Timok i Nera. Sagledavanjem uticaja Dunava na ekonomski razvoj Srbije prepoznali smo deset važnih ekonomskih doprinosa Dunava za ekonomski razvoj Srbije u polju plovidbene infrastrukture i transporta, obnovljivih izvora energije, vode za piće, navodnjavanja i industriju, razvoj ribolova, brodogradilišta, proširenje izvora osnovnih sirovina, prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje turističke ponude, kreiranje rekreacionih i sportskih sadržaja.

Continue reading

Jadransko-jonska strategija kao indikator makroregionalnog koncepta Evropske unije

Autor: MSc Biljana Savić, Viši stručni saradnik, Glavna banka Republike Srpske, Centralna banka Bosne i Hercegovine. e-mail adresa: savicbiljana333@gmail.com Strategija je inovativni instrument saradnje između zemalja članica EU i ne-članica, teritorija i ljudi Jadransko-jonskog regiona, koja ima i politički cilj … Continue reading

Заштита и одрживо коришћење природног и културног наслеђа у Просторном плану Републике Србије

У раду се даје кратак приказ сегмента Просторног плана Републике Србије од 2010. до 2020. године (ППРС), који се односи на заштиту и одрживо коришћење природног и културног наслеђа, а који обухвата: стање заштите и одрживог коришћења наслеђа као значајног ресурса за будући просторни развој; концепцију просторног развоја која подразумева различит приступ заштити, очувању и коришћењу наслеђа у односу на регионалне и локалне специфичности; и приоритетне стратешке пројекте и активности заштите, уређења и одрживог коришћења природног и културног наслеђа. Истиче се важност спровођења ППРС, односно смерница које се односе на заштиту наслеђа кроз ниже планске документе, планове и програме развоја, прописе и општа акта, и њихову улогу у дефинисању стратегија на државном, регионалном и локалном нивоу. Указује се на значај и потребу континуалног праћења остваривања утврђених циљева и стратешких приоритета заштите и одрживог коришћења наслеђа, кроз програме имплементације и систем утврђених индикатора, као и кроз изградњу и коришћење информациног система за планирање и развој.

Continue reading

Ozonski omotač – poslednja linija odbrane

Autor: Miroslava Mitić, dipl. prostorni planer Svakog dana ljudi obavljaju bezbroj aktivnosti, zaokupljeni svojim obavezama i problemima, ne razmišljajući šta sve priroda čini kako bi oni mogli nesmetano da funkcioništu. Milionima godina ustrojeni sistem marljivo štiti život na Zemlji i čini da … Continue reading

„Kolateral Beograd“ – 18 april 1999.godine

Noćni pogled preko brda na Pančevačku industrijsku zonu

18 aprila 1999.godine dogodilo se nešto čudesno što nas je spaslo sigurne smrti koja nam je bila namenjena onako kolateralno. O tom događaju ima malo podataka i niko ga nije svrstao u grupu događanja koja treba zapamtiti jer se zaista dogodilo čudo uprkos hladnoj i nemilosrdnoj logici zapadnih planera, koji su, svaki svoj potez dobro isplanirali do najsitnijih detalja i to su sproveli u delo. Jedan sam od retkih koji je svojim očima gledao i shvatio kako, se dobro isplanirano ubijanje stotina hiljada građana Beograda i okoline, briše malim neočekivanim pokretom prirodnih sila.

Continue reading

Doktrina PPU – Prihvatiti otpadnu vodu, Prečistiti je i korisno Utrošiti

Prijemna zemljana laguna

Ako nema vode za piće – nema ni naselja. Ako ima naselja, ima i otpadne vode. Otpadna
voda je stalni i sigurni pratilac ljudskih naseobina. U našoj zemlji gradovi i veća naselja
imaju izgrađene sisteme kanalizacije, ali najveći broj njih nema postrojenja za prečišćavanja
otpadne vode. Otpadna voda je uzrok ozbiljnog zagađenja životne sredine, a posebno
površinskih i sve više podzemne vode. Stanje je loše sa tendencijom pogoršanja.
U svim gradovima i većim naseljima moraju biti izgrađeni tehnički prečistači za otpadnu
vodu. To je vrlo zamašan posao za koga sada nema para. Tehnički prečistači su potrebni i u
malim naseljima. I biće izgrađeni jednog dana, ali će do tad proći možda i dve, tri decenije.
A do tad ….. ???

Continue reading

Privatizacija u “privatnoj“ Srbiji

Period u Srbiji koji je prethodio procesu tranzicije (rat, kriza, sankcije) nikako nije išao u prilog privatizaciji. Svi navedeni događaji snizili su rejting Srbiji za potencijalne investitore. To je smanjilo “profitabilnost“ države i društva koja je ostvarena tokom procesa privatizacije. Takva politička klima u startu je poništila komparativne prednosti u odnosu na druge zemlje u tranziciji.

Uvid u proces privatizacije i koristi od procesa privatizacije imali su samo političari, “krupni akcionari“, kao i ostali “stejkholderi kompanije Srbije“. Većina “običnih“ radnika kao da nikad nije radila u tim državnim i društvenim preduzećima, kao da nikad nisu ulagali u ta preduzeća, postali su neupotrebljiv resurs, bez dugoročnog i održivog plana o njihovom zaposlenju nakon procesa privatizacije. Kreiran je ambijent u kome je građanima apsolutno anulirana svest da je svako državno i društveno preduzeće delom i njihovo, što je dovelo da njihove potpune pasivnosti. Moguće je zaključiti da su najveći profiteri privatizacije: oni koji su imali pristup svežim informacijama, oni koji su imali novac i poznavali ljude na izvoru informacija i strane kompanije, koje su iskoristile celokupno političko-ekonomsko stanje, i po relativno niskim cenama dolazili do preduzeća i atraktivnih lokacija.

Continue reading

Критички осврт на третирање културно-парковног наслеђа у српском Подунављу

У Србији током 20. и 21. века нема писаних трагова о постојању, типологији и развоју српске културно-парковне баштине. Још мање се зна о вртно-парковном, односно пејзажно-архитектонском градитељству, стваралаштву, култури и уметности.
Такође, данас није могуће рећи да је културно-парковна баштина Србије богата квалитетом и бројем, али се може рећи да су њени делови на пр. у српском Подунављу и другим подручјима непознати и недовољно истражени. То је свакако један од разлога што је културно-парковна баштина неадекватно презентована у разним публикацијама, туристичким водичима, али и у планско-урбанистичким документима.
Мањкава знања о вртном или парковном градитељству, стваралаштву, култури, уметности и културно-парковном наслеђу Србије допринело је мишљењу неких аутора у окружењу да вртна и парковна уметност на југоистоку Европе нема стилске одлике, а с тим у вези ни димензију вишевековне традиције, ни градитељско-урбаног континуитета, ни стваралачки, културни и градитељски значај, па онда ни туристичку привлачност.
Таква ситуација је настала под дејством неадекватних законских регулатива након Другог светског рата, које су увелико допринеле деградацији културно-паровног наслеђа у српском Подунављу, али и у ширем окружењу. Међутим, томе је допринела и неадекватна универзитетска едукација, која планиране, пројектоване и грађене објекте вртно-парковног градитељства, стваралаштва, културе, уметности и културно-парковног наслеђа једнострано сврстава у природне тековине и творевине.
Тако се већ деценијама кроз неодрживу 2Д-едукацију, 2Д-регулативу и 2Д-планско-урбанистичку документацију спроводи њихова дводимензионална деградација, која квазистручно потире вртно-парковно обликоване, стилизоване и градитељски изведене физичке структуре, објекте или артефакте урбаносрединског пејзажа и културно-парковног наслеђа, а пејзажну архитектуру волшебно своди на хортикултуру.
На крају, сви ови разлози су увелико доринели да културно-парковна баштина у српском Подунављу остане неистражена и препуштена забораву у односу на преостали део градитељско-културне баштине. На основу тога, историја српске вртне или парковне архитектуре, па и само вредновање њених градитељско-урбаних остварења, олако се маргинализују и деградирају, при чему се заборавља да су то неодвојиви и вредни делови српског, европског и светског вртно-парковног градитељства, стваралаштва, културе и уметности.

Continue reading

Prikaz hidroloških i hidro-morfoloških parametara reke Morave sa aspekta plovidbe (Apstrakt)

U ovom radu biće prezentirani osnovni hidrološki i hidromorfološki parametri reke Morave neophodni za potrebe projektovanje plovnog puta. Merodavni hidro-morfološki parametri: dubine, širine toka i srednje brzine; su rezultat hidrauličkih proračuna linija nivoa vodnog ogledala za određene merodavne proticaja malih, srednjih i velikih voda, izvršenih u Institutu za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.

Continue reading