Пројекат изградње канала Дунав-Морава-Вардар-Егејско море (Апстракт)

Републичка агенција за просторно планирање

Изградња пловног пута Дунав-Морава-Вардар-Егејско море је мултифункционалан пројекат од великог значаја за Републику Србију, имајући у виду да слив реке Велике Мораве обухвата значај део територије, укључујући највеће градове, главне коридоре, становништво, пољопривредно земљиште итд. Уређење Велике Мораве и њених притока, које би се постигло изградњом система за одбрану од поплава, система за наводњавање, коришћењем воде за водоснабдевање градова и индустрије, експлоатацијом хидро-енергетског потенција итд. значајно би утицало на развој читаве Републике.

Continue reading

Туристичка валоризација културно-историјског и природног насљеђа – Туристичке вриједности ријеке Дрине и њених обала

Мјеста и мотиви, културно-историјске амбијенталне цјелине, које утичу на развој туризма као могућег покретача привредног развоја и фактора повећања квалитета живота локалног становништва представљају аутентичне/јединствене туристичке дестинације са природним и културним атрактивностима простора које покрећу одређене циљне групе туриста. Међу њима су, наравно, и туристичке вриједности у долини ријеке Дрине, атрактивности мјеста и мотива које желимо да сачувамо, заштитимо и адекватно туристички валоризујемо. То захтјева посебан прступ у планирању и управљању како у овом тако и у другим заштићеним подручјима.
У овом раду жели се указати на значај, могућности туристичке валоризације и интегрални приступ насљеђу чиме се тежи истаћи потреба обухватног увида у све аспекте вриједности.

Continue reading

Непокретно културно наслеђе Јужног Баната

Река Дунав представља јужну границу Баната. Она је веома значајна за насељавање, развој насеља и привреде овог региона. Дунав је вековима био природна граница између два царства и две културе.
Јужни Банат је био насељен од праисторије до данас и ту се могу наћи остаци непокретног културног наслеђа свих његових становника до данас.
Рад у првом делу укратко презентује непокретно културно наслеђе у делу Јужног Баната уз Дунав, на територијама града Панчева и општина Ковин и Бела Црква. У другом делу се разматрају могућности и проблеми за реактивацију, одрживо коришћење и презентовање јавности културног наслеђа и његово укључивање у свеукупну понуду Дунавске регије.

Continue reading

Strateški značaj ulaganja u proizvodnju biogoriva – dobar primjer koji treba slijediti

palmino ulje

Tržišta bioenergije se izuzetno dinamično razvijaju što zahtijeva stalno praćenje novih trendova i proizvodnih tokova. Rasprava o biogorivima je rasprava o efektima proizvodnje biogoriva na ekonomiju, društvo i okoliš. Ovaj rad bavi se mješovitim zaključcima kroz analizu industrije biogoriva u Kolumbiji sa privrednog, društvenog i ekološkog aspekta. Kolumbija je, nakon Brazila, drugi najveći proizvođač biogoriva u Latinskoj Americi.

Continue reading

Graditeljska baština Srba u Dalju – Saborni hram Svetog Dimitrija

Saborna crkva i Patrijaršijski dvor u Dalju predstavljaju važan spomenik istorije Osječko-poljske i Baranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve, a samim tim i kulture srpskog naroda na području istočne Hrvatske. Ovaj rad pokušava predstaviti analizu značajnijih sakralnih građevina u Dalju, pre svega crkve velikomučenika Dimitrija. Na taj način, kroz prikaz nastanka i života ovog objekata, možemo opisati Dalj kao značajno mesto u istoriji srpskog kulturnog, religioznog i naučnog života.

Continue reading

Reke kao granične linije Srbije – Primer reke Timok

Pitanje teritorijalnog razgraničenja, utvrđivanja državne granične linije, kao i odnosi povodom državne granice su uvek aktuelna i akutna pitanja međudržavnih odnosa. Granice na rekama uz to otvaraju dodatna pitanja, uglavnom vezana za prirodnu promenu toka reka. Danas je još otvoreno pitanje određivanja granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske. Povodom toga podsećanje na međudržavnu granicu na reci Timok smatramo poučnim.

Continue reading

Valorizacija žetvenih ostataka sa značajnim pozitivnim efektima na životnu sredinu

Ovaj rad je proistekao iz iskustva u praktične valorizacije žetvenih ostataka u kvalitetne nove ekološke proizvode. Razvojem tehnološkog postupka briketiranja i peletiranja od biomase dobijaju se proizvodi za energetske svrhe, hrana za životinje i organsko đubrivo. U tabelama su pokazani parametri emisije gasova i sadržaja organskih i mineralnih materija, a na slikama je prikazan i postupak peletiranja biomase.

Continue reading

Uredi, sakupi, recikliraj i uštedi

U Beogradu, na Banovom brdu počeo je prvi program u Srbiji za primarnu selekciju i sakupljanje ambalažnog, elektronskog i električnog otpada, korišćenog jestivog ulja i lekova kojima je istekao rok trajanja, zasnovan na direktnom i masovnom učešću građana. Osnovni cilj projekta je da merenjem niza parametara pokaže ogromnu razliku u efektima i koristima za građane između projekata i javnih politika zasnovanih na tradicionalnim neoliberalnim temeljima gde je učešće građana svedeno na puku formu i gde je mogućnost njihovog uticaja toliko marginalizovana da je zapravo i nema – i projekata zasnovanih na najboljim tradicijama socijaldemokratije koji podrazumevaju masovno učešće građana u realizaciji svih projektnih aktivnosti kao i u svim upravljačkim mehanizmima.

Continue reading

Regionalna policijska saradnja na izmenjenom Balkanu (Apstrakt)

Jedanaesta prioritetna oblast u Dunavskoj strategiji koji su formulisani u januaru 2012. godine je promocija bezbednosti i borba protiv prekograničnog organizovanog kriminala. Balkan je jedan od glavnih uvoznika „mekih“ bezbednosnih pretnji u EU, kao i dobro poznata ruta koju koriste organizovane kriminalne grupe za različite kriminalne aktivnosti. Pojačan intenzitet regionalnih policijskih odnosa je neophodan radi suzbijanja bezbednosnih pretnji, ali i izgradnje stabilnog regiona. Policijske službe na Balkanu su se u novim društvenim okolnostima suočavale sa dvostrukim problemom – osloboditi se nasleđa prošlosti s obzirom na represivnu ulogu koju su imale u komunizmu i stvoriti novu, reformisanu policiju sa „demokratskim licem“.

Continue reading

Obnovljivi izvori energije – nasušna potreba Srbije (Apstrakt)

Povećanim korišćenjem obnovljivih izvora energije, osim očiglednih ekonomskih efekata kao što su smanjenje potrošnje uvoznih energenata i smanjenje zagađenja životne sredine, angažovao bi se domaći kapital, podstakao rad malih i srednjih preduzeća, kao i domaće proizvodne opreme za korišćenje ovih izvora energije. Otvorila bi se nova radna mesta i zaposlili bi se ljudi iz lokalne sredine. Došlo bi do razvoja ruralnih krajeva zemlje, jer većina obnovljivih izvora energije se nalazi baš tamo, u tim područjima, koja su ekonomski i privredno najnerazvijenija.

Continue reading