Autori:
Doc. dr Marijana Dukić Mijatović, docent na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu (marijana.dukic.mijatovic@gmail.com);
Prof. dr Željko Bjelajac, vanredni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, (advdrzb@eunet.rs);
Doc. dr Ivan Joksić, docent na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu (ijoksic@hotmail.rs)

Ovo je drugi, zaključni deo članka od prošle nedelje

Srbija je aktivno učestvovala u radu na Dunavskoj strategiji. Posmatrano retrospektivno, Dunav je za Srbiju uvek imao strateški značaj i aktuelna Dunavska strategija kao ideja postojala je i pre dvesta godina, kao projekat izgradnje Plovnog puta Dunav–Egejsko more iz 1909. godine.

Međutim, posmatramo li u današnjim prilikama projekat Plovnog puta Dunav–Egejsko more iz 1909. godine, geopolitičko-ekonomska pozicija Srbije je bitno drugačija. Srbija nije članica EU i nije mogla da neposredno učestvuje u procesu usvajanja evropskog akcionog programa za unutrašnje plovne puteve ((NAIADES – Integrated European Action Programme for Inland Waterway Transport: http://ec.europa.eu/transport/inland/promotion/naiades_en.htm)) i definisanja i aktiviranja platforme za njegovu primenu. ((PLATINA project: http://www.naiades.info/platina/page.php?id=1))

Uporedni prikaz, te hronološko-teleološka analiza projekta Plovni put Dunav–Egejsko more iz 1909. godine i Dunavske strategije iz 2011. godine empirijski potkrepljuje tržišne teorije i zakonitosti Adama Smita:

Kad je tržište veoma malo, niko ne može imati nikakvog podsticaja da se potpuno posveti jednom zanimanju, jer nedostaje mogućnost zamene celog onog viška proizvoda njegovog rada, koji prelazi i nadmašuje njegovu potrošnju, za one delove proizvoda rada drugih ljudi koji su mu potrebni. ((Smit, A., Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda (1776), Kultura, Beograd, 1970.))

Upravo su te zakonitosti postulati Dunavske strategije, u delu koji uređuje socio-ekonomski razvoj.

Izvodi iz Rezolucije Evropskog parlamenta povodom Dunavske strategije naglašavaju da Ugovor iz Lisabona potvrđuje socio – ekonomski prosperitet kao cilj, naglašavajući da strategija EU za Dunavski region može značajno da doprinese ostvarenju bolje koordinacije između regionalnih i lokalnih vlasti i organizacija, koje deluju u Dunavskom regionu.

Pozicija Srbije za učešće u izradi sveobuhvatne strategije Evropske Unije za region Dunava se sastoji u realizaciji niza strateških aktivnosti na njenoj teritoriji u okviru svim prioritetnim oblastima. U tom pravcu pozitivno bi bilo osnivanje „living laboratory“, gde bi se svi problemi vezani za Dunav mogli raspravljati interdisciplinarno. O mogućim pozitivnim efektima te odluke najbolje svedoči primer „Danube Circle“ koji je tokom svog delovanja u Mađarskoj od 1984. dao veoma pozitivne rezultate.

Da bi se unapredila povezanost i sistem komunikacije neophodno je unaprediti adekvatan strateški i zakonski okvir u oblasti vodnog transporta u skladu sa evropskim standardima i praksom i postići neophodne uslove za nesmetanu plovidbu kroz uspostavljanje propisanih gabarita plovnog puta na kritičnim sektorima.(Ovo se posebno odnosi na uklanjanje neeksplodiranih eksplozivnih sredstava i na potopljene objekte iz Drugog svetskog rata i NATO intervencije na čitavom toku Dunava. Prethodne aktivnosti su preduslovi za ozbiljne infrastrukturne projekte u oblasti energetske mrežne infrastrukture u cilju regionalnog povezivanja mreža za transport nafte i gasa odnosno prenos električne energije.) Zato je potrebno izgraditi deo Panevropskog naftovoda ((PEOP – Pan European Oil Pipeline  http://www.transnafta.rs/en/home/dev_projects/peop)) na trasi kroz Republiku Srbiju, dovršiti izgradnju autoputa u Koridoru 10, kao i druge drumske pravce i obilaznice koji obezbeđuju bolju saobraćajnu dostupnost i vezu s terminalima, ali i rekonstruisati, revitalizovati i modernizovati železničku mrežu i terminale koji gravitiraju Dunavu. Takođe, potrebno je podići nivo tehničke opremljenosti lučkih kapetanija i posledično kvalitetnije obavljati inspekcijske poslove bezbednosti plovidbe, uspostaviti Nacionalnu lučku upravu kao državnog regulatornog tela nadležnog za administrativno i strateško upravljanje lučkim sistemom republike Srbije, podržati inicijative za uređenje postojećih i formiranje novih marina na Dunavu, unaprediti nivo tehničkih uslova kanalske plovidbe i razmotriti mogućnost otvaranja kanala za slobodnu međunarodnu plovidbu i investirati u razvoj energetske mrežne infrastrukture u cilju regionalnog povezivanja mreža za transport nafte i gasa odnosno prenos električne energije.

U domenu bezbednosti i pravne sigurnosti, u skladu sa Dunavskom strategijom, strateške mere Republike Srbije su adekvatno opremanje stanice granične policije za obezbeđenje državne granice na Dunavu, formiranje samostalne jedinice MUP-a čija bi nadležnost bila – sigurnost međunarodnog vodnog puta – reke Dunav, uspostavljanje jedinstvene evidencije, u okviru Rečnih informacionih servisa: o pravnim licima, plovilima i bezbednosno interesantnim licima, kao i evidencije o kretanju plovila, tereta i putnika u cilju efikasnijeg sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, pre svega krijumčarenja i nedozvoljene trgovine, formiranje jedinstvenog sistema za rano upozorenje, ostvarenje saradnje i zajedničko delovanje u zaštiti od poplava, te utvrđivanje standardne operativne procedure za zajedničko delovanje u slučaju prekograničnih tehničko-tehnoloških plovidbenih akcidenata. ((Krivični zakonik, „Sl.glasnik RS“ br.85/2005, 88/2005, 107/2005,72/2009 i 111/2009))

U prioritetnoj oblasti zaštite životne sredine ispunjenje zahteva i zadovoljavanje standarda Evropske unije u oblasti voda je važan uslov u procesu evropskih integracija naše zemlje. Jedna od aktivnosti koja vodi usaglašavanju sa evropskim standardima je i primena direktiva EU u oblasti voda, posebno kroz saradnju u okviru aktivnosti ICPDR-a i Dunavske komisije. Republika Srbija je 2003. godine stupila u članstvo Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunava (ICPDR) i ratifikovala Konvenciju o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav. ((“Sl. list SRJ”, br. 2/03)) U decembru 2009. godine usvojen je Plan upravljanja slivom reke Dunav sa programom mera, kojim su se države članice obavezale da u periodu do 2015. godine donete mere i realizuju. ((Petogodišnji plan za upravljanje slivom reke Dunav zvanično je usvojen i potpisan u Beču od strane ministara iz 14 zemalja sliva Dunava, Austrije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Republike Češke, Nemačke, Mađarske, Crne Gore, Republike Moldavije, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Plan predviđa konkretne mere koje treba primeniti do 2015. godine kako bi se u Dunavu i njegovim pritokama uspostavili zdravi ekosistemi i postiglo održivo korišćenje vode u slivu Dunava. Ovaj dokument se odnosi na ključne zahteve Okvirne direktive o vodama Evropske Unije (Water Framework Directive), koja je deo ambicioznog zakonodavstva EU o vodi, a cilj je da se postigne dobar status za slatkovodne ekosisteme u Evropi.)) U tom pravcu nužno je obezbediti adekvatan zakonski i strateški okvir u oblasti održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara i zaštite životne sredine, ratifikovati niz međunarodnih konvencija, kao i afirmisati zaštitu životne sredine i evropske standarde u ovoj oblasti, razviti potencijale nacionalnih parkova i zaštićenih područja, doneti i sprovoditi mere u cilju unapređenja kvaliteta voda na slivu reke Dunav, utvrditi i sprovoditi mere na obezbeđenju odgovarajućeg vodosnabdevanja stanovništva na slivu reke Dunav, uspostaviti istraživački sistem, izraditi opšti planski dokument, principa korišćenja i eksploatacije komponenata biodiverziteta flore i faune, te razviti sistem prijemnih stanica za prikupljanje brodskog otpada čime bi se rešili ekološki i komunalni problemi na unutrašnji vodnim putevima. Korak napred svakako je donošenje Zakona o vodama, ((“Sl.glasnik RS”, br. 30/10)) koji je ustrojen u skladu sa The water framework Directive. ((Walsh A, The Water Framework Directive, Environmental Protection Agency 2007; Bloch,H. 2000. EU policy on nutrients emissions: legislation and implementation. In: Wastewater and EU Nutrient Guidelines, pp 52-59. International Water Association, London; Farmer, A.M. 1999. The proposed EU water framework Directive with particular reference to the coastal zone. Marine Environmental Management, 6: 41-48;Farmer, A.M. 2000. Integrating the EU’s water policies. Inland, Coastal and Estuarine Waters. 2: 6-7; Farmer, A.M. 2001. The EC water framework Directive: an introduction. Water Law, 12: 40-46; Farmer, A.M. & Wilkinson. 2001. The EU Sixth Environmental Action Programme: Implications for Water Management. Water Law, 12: 236-239; Lanz, K & Scheuer, S. 2001. EEB Handbook on EU Water Policy under the Water Framework Directive. EEB, Brussels; Stern, A. 1995. Water in Europe: What to expect from the EU policy review. Club be Bruxelles; WWF. 2001. Elements of Good Practice in Integrated River Basin Management. WWF, Brussels;Water Director’s Group. Common Strategy on the Implementation of the Water Framework Directive.))

Što se tiče strateških mera u oblasti socio-ekonomskog razvoja, osim novog osnovnog kompanijskog zakona, koji je unapređen ((“Sl.glasnik RS”, br. 36/11)), nužno je povezati se sa drugim evropskim gradovima na Dunavu čiji je osnovni zadatak prepoznavanje evropskih vrednosti i zajedničkog evropskog nasleđa, uspostaviti saradnju sa državama EU u okviru EGTC (European Grouping for Territorial Cooperation), te stvoriti okvir za primenjivanje ovog novog instrumenta evropske regionalne politike u interesu ostvarivanja teritorijalne kohezije i saradnje, stimulisati diverzifikaciju ruralne ekonomije i unaprediti efikasnost lokalne privrede kroz jačanje kapaciteta lokalne zajednice i razvoj turizma (seoski, agro, eko), razvoj lokalnih zanata, unapređenje poljoprivredne proizvodnje u podunavskoj regiji, povećati podsticajna sredstva za podršku razvoju sela u podunavskoj regiji kroz investiranje u ruralni turizam i ulaganje u seosku infrastrukturu, promovisati razvoj malih i srednjih preduzeća, kao jednu od okosnica ekonomskog razvoja podunavske regije, poboljšati turističku ponudu kroz valorizaciju turističkog potencijala podizanjem atraktivnosti područja, ((razvoj i korišćenje turističkih potencijala tvrđava na Dunavu, nacionalnih parkova i zaštićenih područja)) osmisliti i realizovati tematske rute, ((putevi vina, put kulture rimskih imperatora, pešačke staze)) osposobiti ulazak u dunavske kanale, integrisati turistički proizvod i podržati razvoj novih i održavavanje postojećih biciklističkih ruta uz Dunav („Eurovelo“ i „Eurovelo 6“), te brendirati Dunav kao atraktivnu turističku destinaciju za domaće i strane turiste.

Predstavljen je ekološki aspekt brodskog saobraćaja i naglašeno da svest o potrebi ekološki ispravnih brodova nije na visokom nivou. Potrebno je brodove prilagoditi reci, a ne reku brodovima, bila je jedna od poruka. Iz bankarskih krugova je naglašeno da kada je reč o projektima podrške razvoja Dunava posebno se ističe infrastrukturno ulaganje, kao osnova celokupnom razvoju, i aspekt životne sredine, pogotovo pri korišćenju voda. Pristup finansijskih organizacija ce biti isključivo ekonomski i orijentisan prema potrošačima (costumer oriented), time dajući naglasak prevashodno visokom kvalitetu vode i tretiranju industrijskog otpada.

Razvojni potencijal u nautičkom turizmu, uvećanju broja pristaništa na Dunavu i njegovim pritokama, ali i na prekograničnu turističku razmenu. Konkretna forma saradnje koja koincidira sa usvjanjem Strategije predstavlja formiranje Dunavskog centra u koji je uključeno šest podunavskih zemalja, sa sedištem u Beogradu u okviru Turističke organizacije Srbije. Za pokretanje projekta dobijena je podrška vlada svih šest zemalja, kao i civilnog sektora. Centar je zamišljen kao mesto za razmenu informacija o turizmu, kulturi, sportu, zabavi, kao i za razvoj niza projekata koji su u vezi sa navedenim temama. ((Preporuke i zaključci Medunarodne konferencije „Dunav-Najjača veza sa Evropskom unijom“ – Dunavska strategija Evropske unije i doprinosi Srbije, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i kancelarija Fondacije Friedrih Ebert u Beogradu u saradnji sa Privrednom komorom Srbije koja je održana 07. maja 2010. godine u Beogradu.))

U domenu ekonomije znanja potrebno je intenzivirati istraživanje i razvoj i obogatiti studijske programe, intenzivirati naučnu saradnju među zemljama u dunavskom regionu, stimulisati mobilnost studenata, nastavnika i istraživača unutar dunavskog regiona, organizovati obrazovanje i učenje tokom celog života, stimulisati inovacije i transfer tehnologija u svim oblastima od regionalnog prioriteta koje se tiču poboljšanja povezanosti i komunikacionih sistema, ekoloških pitanja i umanjivanja prirodnih rizika, kao i pojačati potencijal za društveno-ekonomski razvoj, intenzivirati naučnu saradnju u oblasti realizacije doktorskih studija i usavršavanja mladih naučnika, uspostaviti punu kontrolu saobraćaja na Dunavu kroz razvoj Rečnih informacionih servisa (River Information Services-RIS) i Sistema za upravljanje brodskim saobraćajem (Vessel Traffic Services-VTS) i podsticati inovacije i veća ulaganja u dalji razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija.

Za Srbiju je veoma značajno da realizacija Dunavske strategije ne predviđa posebna sredstva, umesto toga računa se na efikasnije korišćenje postojećih instrumenata i fondova EU. Preciznije, mogućnosti koje pruža proces pristupanja i članstva Srbije u EU ogledaju se i na polju realizacije čitave lepeze evropskih instrumenata, od kojih Strategija o Dunavu zauzima značajno mesto.

Zaključna razmatranja

Reka Dunav zauzima značajno mesto u istorijskom, geografskom, privrednom, bezbednosnom, ekološkom i kulutrnom razvoju svih podunavskih zemalja. S tim u vezi, nisu retki oni koji Dunav predstavljaju kao motor razvoja svih država kroz čiju teritoriju ova reka protiče. Kapaciteti Dunava vidljivi su na svim poljima i merljivi milionima dolara koji nepovratno odlaze zbog nedovoljnog korišćenja prirodnih i plovnih kapaciteta ove reke. U određenom smislu, Dunav možemo posmatrati i kao vododelnicu i prirodni izvor zdrave vode bogate florom i faunom.

Posebnost Dunava, kao reke od izuzetnog strateškog značaja za čitavi region, uticala je na donošenje različitih vrsta međunarodnih, a posebno evropskih instrumenata, kojima su stvarani pravni okviri za regulaciju svih aspekata njenog korišćenja. U tom kontekstu, Evropska unija je, u sklopu ukupnih evrointegracionih procesa, usvojila Strategiju za dunavski region. U sadržajnom smislu posmatrano, usvajanje strateških dokumenata govori o ozbiljnosti kojoj Evropska unija pristupa problematici pravnog uređenja odnosa među podunavskim zemljama. Istovremeno, usvojen je određeni broj pratećih dokumenata koji su u funkciji uspešnije realizacije osnovnih principa i smernica Strategije.

Srbija se pridružila društvu podunavskih zemalja preduzimajući podsticajne mere usmerene na proširenje stepena iskorišćenosti kapaciteta koje pruža reka Dunav. U tom smislu, ratifikovan je određeni broj međunarodnih i evropskih instrumenata, usaglašeno je domaće zakonodavstvo, oformljene su posebne organizacione jedinice u policiji, podstiču se kulturna dešavanja vezana za reku Dunav itd. Jednom rečju, primetan je opšti boljitak na planu približavanja Srbije evropskim trendovima u pogledu korišćenja svih prednosti, ali i ispunjenja pratećih obaveza, kojima su znatno ranije pristupile ostale podunavske zemlje.

Literatura

1. Veljković, N., Dunavska strategija – stara ideja za novi vek, www.sepa.gov.rs/download/odrziviRazvoj/Dunav.pdf
2. Vukasović, V., Međunarodnopravno regulisanje zaštite i održivog korišćenja vodnih resursa, MP 1-2, 2006.
3. Javorović, B., Voda – sigurnosni aspekti, Defendologija, br. 1-4, Zagreb, 2003.
4. Ostojić, G., Blagojević, M., Primena hegemonije u rešavanju međunarodnih sporova oko resursa pijaće vode, MP 3, 2011.
5. Smit, A., Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda (1776), Kultura, Beograd, 1970.
6. Zaštita životne sredine uslov za održivi razvoj (ur. Jadranka Jelinčić i Srđan Đurović), Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2009.
7. Bloch, H. 2000. EU policy on nutrients emissions: legislation and implementation. In: Wastewater and EU Nutrient Guidelines, pp 52-59. International Water Association, London.
8. 8. Stern, A., 1995. Water in Europe: What to expect from the EU policy review. Club be Bruxelles; WWF. 2001. Elements of Good Practice in Integrated River Basin Management. WWF, Brussels.
9. Farmer, A. M., 1999. The proposed EU water framework Directive with particular reference to the coastal zone. Marine Environmental Management, 6: 41-48.
10. Farmer, A. M., 2000. Integrating the EU’s water policies. Inland, Coastal and Estuarine Waters. 2: 6-7.
11. Farmer, A. M., 2001. The EC water framework Directive: an introduction. Water Law, 12: 40-46.
12. Farmer, A. M. & Wilkinson. 2001. The EU Sixth Environmental Action Programme: Implications for Water Management. Water Law, 12: 236-239.
13. Lanz, K. & Scheuer, S. 2001. EEB Handbook on EU Water Policy under the Water Framework Directive. EEB, Brussels.
14. Water Director’s Group. Common Strategy on the Implementation of the Water Framework Directive.
15. Walsh, A, The Water Framework Directive, Environmental Protection Agency 2007.

Propisi

1. Konvencija o režimu plovidbe Dunavom FNRJ (“Službeni list FNRJ”, br. 4/49).
2. Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav SRJ (“Službeni list SRJ-Međunarodni ugovori”, br. 2/03).
3. Zakon o potvrđivanju Konvencije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (“Sl. list SRJ”, br. 2/03).
4. Krivični zakonik („Sl.glasnik RS“ br.85/2005, 88/2005, 107/2005,72/2009 i 111/2009).
5. Zakon o vodama (“Sl.glasnik RS”, br. 30/10).
6. Zakon o privrednim društvima (“Sl.glasnik RS”, br. 36/11).
7. Strategija Evropske unije za Dunavski region, SEC(2010) 1489, SEC(2010) 1490, SEC(2010) 1491. Brisel, COM (2010) 715/4.
8. Akcioni plan, prilog uz Saopštenje komisije evropskom parlamentu, savetu, evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i komitetu regiona. Brisel, SEC (2010) 1489/3, COM (2010) 715.
9. Preporuke i zaključci Medunarodne konferencije „Dunav-Najjača veza sa Evropskom unijom“ – Dunavska strategija Evropske unije i doprinosi Srbije, u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji i kancelarija Fondacije Friedrih Ebert u Beogradu u saradnji sa Privrednom komorom Srbije koja je održana 07. maja 2010. godine u Beogradu.
10. The Helsinki Rules on the Uses of the Waters of International Rivers, Adopted by the International Law Association at the fifty-second conference, held at Helsinki in August 1966. Report of the Committee on the Uses of the Waters of International Rivers (London, International Law Association, 1967).

 Veb sajtovi

1. www.dunavskastrategija.rs
2. www.transnafta.rs/en/home/dev_projects/peop
3. www.icpdr.org
4. http://ec.europa.eu/regional_policy/cooperation/baltic/pdf/macroregional_strategies_2009.pdf
5. http://ec.europa.eu/transport/inland/promotion/naiades_en.htm
6. www.naiades.info/platina/page.php?id=1