Аутор: Ениса Имамовић, дипл. менаџер културе и образовања

Напомена уредника: Први пут представљено на Округлом столу “Oдрживо коришћење природних и културних ресурса у Подунављу”, Бела Црква, 12-13. мај 2010.

UNESCO Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа донета је 2003. год, а Парламент Р.Србије је ратификовао 5. маја ове године. Нематеријално културно наслеђе укључује усмена предања, извођачке уметности, друштвене обичаје, ритуале и светковине, знања и вештине везане за природну околину, традиционалне занате. У овом случају заштита, насупрот конзервацији материјалних споменика културе, значи обезбеђивање услова за континуелну ре-креацију, развој и адаптацију традиција, али тако да остану релевантне за заједницу којој припадају.

Могућности за туристичку понуду укључују продају карата за фестивале и представе, занатских и других традиционалних производа, али и пренос једног дела вештина и знања на посетиоце. Потрошачки трендови у савременим пост-индустријским друштвима погодују овој врсти понуде.

Међутим, долазак далеко већег броја туриста који желе да учествују у некој традицији него што је сама заједница способна да апсорбује, може да доведе до окоштавања некад живог наслеђа у масовни производ, који губи при том значење које је наслеђе имало за локалну заједницу.

Информације

1. Convention for the Safeguarding of the Intangible Cultural Heritage. Paris, 17. October 2003
2. Connecting. No. 4, March 2010. RMSU, Brussels. www.euromedheritage.net
3. What is Intangible Cultural Heritage? UNESCO. 2009
4. Skupština Srbije usvojila zakonske predloge Ministarstva kulture o potvrđivanju Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa i Okvirne konvencije Saveta Evrope o vrednosti kulturnog nasleđa za društvo. Ministarstvo Kulture Republike Srbije, Beograd 5.5.2010. http://www.kultura.gov.rs/?jez=sc&p=5291