Iz govora Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, ministra za nauku i tehnološki razvoj i predsednika Radne grupe za saradnju sa Evropskom unijom u Podunavlju – na Naučnoj konferenciji koju je Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje“ organizovao 6. aprila 2010 u Beogradu u saradnji sa Kabinetom PPV Đelića, Institutom za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ i Institutom za međunarodnu politiku i privredu.

(Transkript audio snimka celog govora PPV Đelića može se naći u eletronskom izdanju Međunarodnog naučnog foruma „Dunav – reka saradnje“ zbornika radova sa ove konferencjie, CD nosi oznaku ISBN 978-86-82825-15-9)

Dunavska strategija je jedna od onih tema u kojima moramo obezbediti susret znanja i akcije. Ovde su prisutni predstavnici desetak ministarstava, ovde je radna grupa koja je formirana septembra meseca prošle [2009] godine i čiji je cilj da se Srbija izbori za najpovoljnije moguće mesto u budućoj makroregionalnoj strategiji Evrope posvećenoj Podunavlju.

Srbija ima 588 km Dunava što je otprilike četrvtina njegovog plovnog toka, istovremeno oko 24 opština u Srbiji je na samoj obali Dunava. Po evropskoj definiciji Strategija obuhvata sliv Dunava, a kod nas naravno to ide preko Tise, Save, Morave, Timoka i manjih reka. Tako je uspeh ove makroekonomske evropske strategije u interesu skoro polovine svih opština u Srbiji. Mi smo u martu mesecu ove [2010] godine i formalno na Vladi Republike Srbije usvojili odgovarajuću platformu i otpočeli smo proces konsultacija koji treba da dovede do što je moguće uspešnijeg nastupa naše zemlje na svim manifestacijama koje organizuje Evropska unija povodom Dunavske strategije.

Kako će Evropa pristupiti izrade ove strategije? Ja želim ovde da vam kažem nekoliko reči o dosadašnjem toku razgovora i kao nacionalni koordinator za izradu Dunavske strategije u ime Srbije, želim da danas od vas, predstavnika nauke dobijemo i podršku. Retko se kod nas desi taj susret izmedju onih koji već godinama možda već i decenijama bave u domenu ekologije, vodoprivrede, sociologije, etnologije, kulture, geopolitike, regionalne saradnje, onih koji se bave zaštitom životne sredine, energetikom, koji gledaju Dunav već godinama i decenijama kao veliki resurs Srbije, i koji, ja to dobro znam, imaju odredjenu frustraciju zbog toga što se već godinama suočavaju s time da Srbija ne iskorišćava sve potencijale koje predstavlja ova velika evropska i srpska reka. Došlo je vreme da se taj dijalog uspostavi i današnji susret je jedan u nizu tokom kojih pokušavamo da dobijemo apsolutno sve ideje koje mogu da budu od koristi za građane Republike Srbije i generalno za sve građane Evrope koji će biti korisnici buduće makroregionalne strategije na podrućju podunavlja…

Dunav je jedini od deset panevropskih koridora koji nije drum ili železnica, već je reka i istovremeno sa porastom saobraćaja na tom koridoru, značajan napredak se očekuje u domenu ekologije u svih 14 zemalja koje se nalaze u slivu Dunava.

Šta je cilj? Pa eto, cilj Dunavske strategije je da nađemo kompromisno rešenje, nešto što će omogućiti da se interesi svih 8 zemalja koje su članice Evropske unije, kao i onih 6 zemalja koje ne pripadaju Evropskoj uniji, a koje su u slivu Dunava, da se njihovi interesi usklade. Za sada je Evropska unija predložila tri ključna stuba kako nazivaju prioritete za buduću evropsku strategiju, a to su transport i infrastruktura, zaštita životne sredine i socioekonomski razvoj, tj. kohezija, tj. ravnomerni regionalni razvoj. Specifičnost Dunava je da počinje tamo gde se nalazi jedan od najbogatijih delova Evrope, Bavarska, prolazi kroz Beč, a istovremeno dolazi do nekih najsiromašnijih delova, istočna Srbija, delovi Bugarske, Rumunije i Ukrajine.

Ono što je veoma važno, to je da vidimo da je Srbija, bar ovoga puta, bila na samom začetku ove ideje. Mi smo pre dve i po godine bili u Briselu kad je na inicijativu Austrije i Rumunije koje su pisale Savetu ministara tim povodom organizovana prva konferencija koja je najavila ovu veliku strategiju i mi smo već u septembru mesecu prošle godine [2009] formirali odgovarajuću međuresornu grupu. Tu se nalazi 10 ministarstava, nalazi se i Autonomna pokrajina Vojvodina, nalaze se predstavnici lokalne samouprave i mi na taj način pokušavamo da delujemo na jedan proaktivan način. Evropska unija je odlučila da u izradi i u primeni ove strategije Srbija bude tretirana kao da je već punopravna članica EU.

U tom smislu, ovo je šansa koju moramo iskoristiti. To je jedan dobar nastup Srbije, naravno za sebe, ali isto tako daje ideje i za druge. Sve naše kolege iz EU, bilo da su to stare članice Evropske unije, nove članice Evropske unije, zemlje poput naše i Hrvatske koje će biti članice Evropske unije, ili pak zemlje koje su u takozvanom istočnom partnerstvu Ukrajina i Modavija, rade na Dunavskoj strategiji zajedno. To je način na koji ćemo dodatno legitimisati evropsku budućnost naše zemlje, prepoznati naš geopolitički interes, ali i geopolitički interes Evrope, koji kao što vidimo nije definisan samo striktno u granicama Evropske unije. I u tom smislu ova šansa, nešto što će nam omogućiti, u to sam duboko uveren, ne samo da Srbija privuče dodatna sredstva iz evropskog budžeta, što jeste jedno od legitimnih ciljeva, već i da istovremeno u evropskim forumima, u međunarodnim krugovima Srbija i njen kapacitet budu dodatno prepoznati.

Vlada Republike Srbije je 18. marta usvojila odgovarajuću platformu, ona se nalazi na sajtu Vlade Republike Srbije. Da li treba da podsetim da je to www.srbija.gov.rs

Pozivam i Vas ukoliko to već niste uradili da konsultujete taj dokument… Ono što mogu reći jeste da ćemo svaku poruka pročitati. U ovom momentu niko u vlasti ne pretenduje da ima sve ideje, daleko od toga. Ovo je jedan od momenata kada moramo sve naše potencijale, ma gde se oni nalazili, u državnom aparatu, u naučnoj zajednici, u privredi, u medijima, u nevladinom sektoru, u lokalnoj samoupravi, objediniti i ovo je momenat kada možemo i moramo da sve naše ideje podelimo sa našim susedima, evropskim partnerima, da bi Srbija bila što uspešnija.

Srbija je pokrenula već jednu seriju inicijativa. Moram reći da smo mi posve namerno imenovali podpredsednika vlade, tj. moju malenkost za koordinatora, dok su druge zemlje imenovale državne činovnike nešto nižeg ranga iz razloga što smo hteli da pokažemo i na taj način kakvu pažnju i važnost Srbija pridaje Dunavskoj strategiji. To istovremeno omogućava da budemo značajno predstavljeni na velikim konferencijama koje se sada održavaju. Mi smo već predložili tokom nedavne rektorske konferencije podunavskih zemalja koja je održana u Novom Sadu u februaru mesecu ove godine da se usvoji jedna deklaracija i rektori su to sa velikim entuzijazmom prihvatili. Ta deklaracija je usvojena i mesec dana kasnije u Budimpešti na zvaničnoj konferenciji o dunavskoj strategiji. Premijer Madjarske i ne samo on nego i mnogi drugi su prepoznali taj apel rektora i prihvatili predlog Srbije da ekonomija znanja bude jedan od stubova buduće podunavkske strategije, takozvani Smart Danube ili pak Dunav kao ekonomija znanja.

…

U ovom momentu u Srbiji prema podacima Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja se finansira oko dvadesetak projekata koji imaju na veći ili manji način kao temu Dunav. Veoma je važno da ovo znanje koje postoji, koje se akumuliralo bude iskorišćeno u pripremi projekata koja ministarstva, lokalne uprave i privrede rade. Naravno da i sami instituti i fakulteti mogu predstaviti i sami te projekte, ali sigurno je da će efekat biti mnogo jači ukoliko se napravi sinergija izmedju države, privrede i nauke. U tom trouglu treba naći snagu projekata. Na primer rešiti veliku sramotu Srbije i Beograda, to je da se cela kanalizacija baca u Dunav. To je ogroman projekat koji će koštati možda preko 600 miliona evra u punom iznosu i gde je potrebno da upotrebimo u potpunosti naše kapacitete uključujući i naučne.

Tako da evo, danas ćemo razmatrati ideje, ali sigurno je da iz ideje dosta brzo proizađu i projekti. Kako finansirati određene projekte već sada? Naravno naša ideja je bila da u momentu kada se sledeće godine [2011] Dunavska strategija tokom mađarskog predsedavanja usvoji, da ne stanemo na tome da kažemo pa dobro, sada je 2011. godina i treba čekati 2014. godinu kada će početi sledeći budžetski ciklus Evropske unije. Mi smo baš zbog toga predložili da već u septembru raspravljamo o finansiranju 2011. 2012. i 2013. godine, pa onda da se zacrta perspektivu za 2014-2020. godinu… Na nama je da pokažemo da nismo samo u stanju da sanjamo i da mislimo, nego da smo spremi i da raspoložive resurse, ma koliko oni bili mali, da ih upregnemo i da pokažemo da je Dunav prioritet, tako što ćemo ta sredstva usmeriti na tu veliku reku i na rešavanje mnogobrojnih problema koji se nalaze oko nje. Konkretno to smo uradili godinama koje se nalaze iza nas, tako što su značajna sredstva iz Evropskog budžeta usmerena u tom pravcu. 17 miliona evra za integrisani sistem plovidbe na Dunavu, tako što smo značajna sredstva usmerili da se efekti dejstava NATO bombardovanja uklone.

Što se tiče mostova, značajna sredstva smo usmerili na ponovnu izgradnju mostova „Sloboda“ i evo sada „Žeželjevog“ mosta, zatim desetine miliona evra su usmeravaju na obnovu veoma važnih objekata na koridoru 10, tako što smo obezbedili da se mine izvade, tako što smo obezbedili da određeni, doduše, previše skromni projekti budu finansirani iz naših budžeta, za utvrđivanje obale, za seriju manjih ekoloških projekata. Ali na nama je da pokažemo da smo spremni i sa ovim finansijskim obimom da uradimo nešto. I zbog toga smo odlučili da tokom programiranja pomoći Evropske unije za sledeću godinu posvetimo izmedju 20 i 30 miliona evra za projekte koji se finansiraju iz IPA fondova a koji će pokriti seriju manjih projekata. Tu pre svega vidim mogućnost da se finansiraju idejni projekti, tako da budemo spremni kad značajnija sredstva budu raspoloživa da imamo te projekte u vidu projektne dokumentacije i da niko onda ne bude u poziciji da kaže Srbija ima ideje, a nema projekte. Danas Srbija ima ideje, ali nema dovoljno projekata za Dunav i zbog toga nameravamo da usmerimo izmedju 20 i 30 miliona evra, već sledeće godine za idejne projekte i za manje infrastrukturne radove na Dunavu, što će da nas legitimiše kao zemlju koja će imati veliki apsorpcioni kapacitet, tj. kapacitet da privuče i da upotrebi na jedan dobar način evropske fondove u godinama koje dolaze.

Danas moramo raditi na tome da se nekoliko miliona evra iz naših budžeta i iz budžeta Evropske unije elociraju u razradu idejnih projekata i pripremu projektnih dokumentacija da bi bili spremni za one investicione projekte koji će koštati desetine i stotine miliona evra u budućnosti.

To je naša obaveza, ali to je jedna velika šansa, i mi zbog toga nećemo se usmeriti samo na 2011. godinu na Dunav, nego ćemo preporučiti lokalnim samoupravama da u takozvanu prekograničnu saradnju koja postoji, pre svega sa onim zemljama koji su naši susedi na Dunavu, s kojima delimo Dunav, Mađarska, Hrvatska, Bosna, jer je naravno i sliv Save uključen u potpunosti u ovu strategiju, ali i Bugarska i Rumunija da dobar deo tih značajnih sredstava, radi se o 30 miliona evra, bude usmereno ka onim projektima koji se bave Dunavom.

Iako su poznati naredni koraci u difinisanju Dunavske strategije, ali kao i uvek i u ovom domenu lično pozdravljam preduzetništvo i ako smo danas ovde, to je zato, što je Edita Stojić-Karanović, koja se već 25 godina bavi Dunavom, bez obzira na određene probleme, jednostavno uzela pero u ruke i pisala. I rekla je ono što sam sad rekao, da ima mnogo ljudi koji mnogo rade na Dunavu i koje niko ne sluša i koji imaju odlične ideje. Nemojte uvek čekati da se neki ministar ili neki direktor javnog preduzeća seti, budite proaktivni. Nemojte čekati da neko za vas izvoli predstaviti rezultate vašeg projekta. Predložite ga, prepoznajte u njemu šta je od značaja za zajednicu Republike Srbije i za Evropu. Na taj način naša naučna zajednica će biti uticajnija, na taj način će biti više prepoznata i od strane naših građana. Taj način će dobiti podršku, veću podršku koja će biti finansijska i socijalna, ali ta odgovornost ide u oba smera. Nije samo odgovornost Vlade da nauci ide bolje, to je isto i odgovornost same nauke, jer i vi ste naša intelektualna elita. I ako naša intelektualna elita ne odluči da sama u ne maloj meri preuzme sudbinu u sopstvene ruke, onda ne treba očekivati da to urade ostali građani Republike Srbije i da ta veza bude jača. Tako da evo, danas pozivam, a isto tako na jedan prijateljski način bacam rukavicu našoj naučnoj zajednici. Ovo neka bude veliki izazov u domenu Dunava, ali i drugih javnih politika, da budete mnogo agresivniji, na neki način mnogo prodorniji, da tematika kojom se bavite bude tematika našeg društva…

A ova podunavska strategija je jedna od najvećih šansi koju ćemo imati u godinama koje dolaze. Ovo je prva i poslednja makroregionalna strategija koju će uraditi Evropska unija, a koja se tiče Srbije. Ovo je prva i poslednja strategija gde Srbija raspolaže sa četrvtinom kapaciteta jednog evropskog resursa, a za koji se očekuje da u godinama koje dolaze bude višekratno i višestruko upotrebljen u ekonomskom, ekološkom i kulturološkom smislu.

Zato još jedanput hvala što ste se odazvali ovom pozivu i hvala organizatorima ovog skupa.