Autor: Aleksandar Milošević, Društveno odgovorna mreža, www.anliustedi.org.rs

Napomena urednika: rad je prikazan na 23. Konferenciji “Dunav – reka saradnje”

U Beogradu, na Banovom brdu počeo je prvi program u Srbiji za primarnu selekciju i sakupljanje ambalažnog, elektronskog i električnog otpada, korišćenog jestivog ulja i lekova kojima je istekao rok trajanja, zasnovan na direktnom i masovnom učešću građana. Osnovni cilj projekta je da merenjem niza parametara pokaže ogromnu razliku u efektima i koristima za građane između projekata i javnih politika zasnovanih na tradicionalnim neoliberalnim temeljima gde je učešće građana svedeno na puku formu i gde je mogućnost njihovog uticaja toliko marginalizovana da je zapravo i nema – i projekata zasnovanih na najboljim tradicijama socijaldemokratije koji podrazumevaju masovno učešće građana u realizaciji svih projektnih aktivnosti kao i u svim upravljačkim mehanizmima.

Tri su osnovna aspekta kojima se ovaj projekat bavi:

1. Izgradnja masovne društveno odgovorne mreže u kojoj učestvuje više stotina hiljada građana sa ciljem značajnog povećanja njihovog uticaja na kreiranje i realizaciju javnih politika što naravno uključuje i institucionalizaciju u postojeći politički i sistem uprave u zemlji;
2. Prikupljanje i primarna selekcija elektronskog, ambalažnog otpada, korišćenog jestivog ulja i slično tako da kompletnim tokom od izvora do ovlašćenog operatera upravljaju direktno građani i njihovi ovlašćeni predstavnici.
3. Smanjenje siromaštva i pozicioniranje energije i drugih usluga od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa tretmanom koji imaju u Lisabonskom ugovoru, dakle kao socijalnih kategorija.

 

Izgradnja društveno odgovorne mreže

Radi se o primeni jedne često upotrebljavane i izlizane fraze partnerstvo građana i uprave, koja se zbog odnosa političkih partija prema biračima kao prema potrošnoj robi kod nas, ali i u mnogim zemljama EU, okrenula u svoju suprotnost gde je njihova uloga potpuno marginalizovana što nas uvodi u novu krizu klasične predstavničke demokrtije. Preuzimanje odgovornosti je postala omiljena sintagma među političarima u većini zemalja EU, a u novije vreme i kod nas, kojom se pokušava opravdati ono što je nespojivo sa institucijama predstavničke demokratije, a to je sve češće kreiranje i donošenje pojedinačnih odluka koje su u suprotnosti sa voljom i interesima većine biračkog tela. Meriće se:

1. Socijalna i starosna struktura učesnika;
2. Broj učesnika u odnosu na ukupnu populaciju na području implementacije projekta;
3. Njihovi stavovi i znanje o lokalnoj, gradskoj i državnoj upravi pre i nakon realizacije projekta;
4. Broj inicijativa koje je pokrenula mreža i broj suprotnih, negativnih odluka lokalne, gradske i državne uprave;
5. Broj javnih rasprava na području implementacije projekta, način obaveštavanja građanstva, broj učesnika u javnim raspravama i reprezentativnost njihovih stavova, stepen obaveznosti uprave da usvoji ove stavove u odnosu na broj donetih odluka iz sfere i na području implementacije projekta;
6. Dinamikai stepen integracije mreže u postojeće institucije.

 

Prikupljanje i selekcija otpada

Ovakvo upravljanje na mikro nivou je inovacija ne samo na nacionalnom nego i na svetskom nivou, jer su svi dosadašnji koncepti to razvijali prvenstveno na javnim površinama gde o svemu odlučuju javna komunalna preduzeća. Pošto u njihovim upravnim odborima nema predstavnika korisnika usluga oni imaju neku vrstu kvazi monopola i sve javne politike i odluke se donose bez ikakvog uticaja građana. Upravljanje gore navedenim otpadom realizuje se na mikro nivou (nivo zgrade, pravnog lica, ulice, minikvarta, kvarta i mesne zajednice). Za ulice sa kućama za individualno stanovanje predviđamo sakupljanje od kuće do kuće. Separacija otpada, odnosno izdvajanje materijala koji se recikliraju na izvoru nastajanja je regulisano zakonom u mnogim zemljama. To uključuje i aktivnosti vezane za postupanje sa čvrstim otpadom pre stavljanja u kontejner. Izdvajanje komponenata čvrstog otpada (otpadni papir, karton, aluminijumske konzerve, staklo i plastična ambalaža) na izvoru nastajanja je najbolji i najefikasniji način da se izvrši povraćaj i iskorištenje materijala. Kod sistema sakupljanja od kuće do kuće stanari su odgovorni za stavljanje čvrstog otpada i reciklabilnih materijala koji nastaju i čuvaju se u i oko kuće u odgovarajuće kontejnere. Stanari odnose otpad i reciklabilne materijale do mesta gde se čuvaju (u dvorištu ili na predviđenim lokacijama u ulici) i stavljaju ih u odgovarajuće kontejnere, zatim u predviđeno vreme za sakupljanje i odnošenje otpada donose ih do ivičnjaka gde se vrši pražnjenje kontejnera ili ako kontejneri nisu standardizovani, sakupljeni otpad se direktno ubacuje u vozilo za odnošenje. Takvo sakupljanje reciklabilnih materijala sigurno povećava učešće stanovništva u programu recikliranja. Tamo investicije za to obezbeđuje država a kod nas ona je i dalje na neoliberalnim pozicijama i pa je i njena podrška ovakvim inicijativama mlaka i nedovoljna.

Počinje se sa papirom. Svakih mesec dana ako identifikujemo da je svest u zgradi o potrebi skupljanja otpada viša uvodimo skupljanje nove vrste: aluminijumske limenke, gde anketa pokaže da je opravdano. Zatim PET, pa korišćeno jestivo ulje pa tetrapak itd.

Sada su trenutno kutije za sakupljanje papira postavljene u 230 zgrada i u tome učestvuje nešto više od 25 000 ljudi. Urađena je anketa za PET, limenke i korišćeno jestivo ulje. Tokom iduće nedelje počinje postavljanje infrastrukture za njihovo sakupljanje u svim zgradama gde je anketa pokazalo da je to opravdano. Sve ovo se povećava mesečnom dinamikom od 20 novih zgrada, tj. oko 2000 ljudi.

Ovaj aspekt projekta omogućava bitno smanjenje nezaposlenosti jer zahteva otvaranje bar jednog radnog mesta po pravnom licu.

Ovo istovremeno otvara i veliki prostor za promenu i prilagođavanje nastavnih kurikuluma srednjih i visokih škola koje osposobljavaju kadrove za ove poslove;

Meriće se:

1. Socijalna i starosna struktura, broj učesnika u odnosu na stepen realizacije zadataka;
2. Njihovi stavovi i znanje o primarnoj slekciji otpada pre i nakon realizacije projekta;
3. Količine i vrste selektovanog i sakupljenog otpada, i godišnja dinamika kretanja tih pokazatelja;
4. Ekonomska isplativost aktivnosti za partnere i za mrežu;
5. Broj divljih deponija pre i posle realizacije projekta i drugi pokazatelji uticaja projekta na zaštitu životne sredine.

 

Usluge od opšteg ekonomskog interesa kao socijalna kategorija

Ove usluge u količinama dovoljnim za život moraju biti dostupne svima pa i onima koji ne mogu da ih plate. Zato se njihove cene ne mogu u nedogled povećavati a da prethodno nije urađena kategorizacija potrošača i da opterećenje za subvencije minimuma potrošnje ovih usluga za najugroženije nije prebačeno na najbogatije.

Meriće se:

1. Prihodi per capita u odnosu na troškove za komunalne usluge;
2. Evidentiraće se broj građana ispod ili na liniji apsolutnog siromaštva i njihovi troškovi za komunalne usluge;
3. Njihovi stavovi i znanje o pravima po osnovu svog socijalnog statusa pre i nakon realizacije projekta.