Аутор: Лорана Маловић, Дипл. географ-туризмолог, Маст. историчар умјетности, Туристичка организација Републике Српске, Босна и Херцеговина

Напомена главног уредника: Овај чланак представља текст презентације изложене на 24. међународној научној конференцији „Дунав – река сарадње“, одржане под насловом „ВОДА И КУЛТУРА 2013″, 24.септембра у Београду, уз обележавање Светског дана река и Дана европске културне баштине

Колико вриједи неки објекат, споменик, простор или појава? Да ли има туристичку привлачност, на који се начин може користити у туризму или колико се она може и економски активирати?

Туристичка валоризација представља утврђивање или процјену вриједности туристичких атрактивности свих оних појава, објеката и простора који имају, поред осталих карактеристика и својство да су атрактивни/интересантни за туристе и да кроз њих туристи могу задовољити своју туристичку (културну или рекреативну) потребу.

Исто се огледа кроз оцјену туристичко-географског положаја, оцјену умјетничких вриједности споменика, оцјену туристичких вриједности амбијента, туристичку атрактивност и препознатљивост и оцјену изграђености и опремљености простора.

Те појаве, објекти и простор су извјесна мјеста и мотиви, културно-историјске амбијенталне цјелине, које утичу на развој туризма као могућег покретача привредног развоја и фактора повећања квалитета живота локалног становништва, аутентичне/јединствене туристичке дестинације са природним и културним атрактивностима простора које покрећу одређене циљне групе туриста.

Међу њима су, наравно, и туристичке вриједности у долини ријеке Дрине, атрактивност мјеста и мотива које желимо да сачувамо и на најбољи начин представимо посјетиоцима.

Туристичке вриједности Осата и ријеке Дрине

Осат се, у писаним документима, први пут помиње у средњем вијеку у уговору између угарског краља Сигисмунда и деспота Стефана Лазаревића 1426. године.

Ова област налази се у источном дијелу Републике Српске, са лијеве стране ријеке Дрине, у зони средњег Подриња. Обухвата јужни дио општине Братунац и западни дио општине Сребреница. Као природни центар Источног Осата представљају се Скелани, који заједно са Западним Осатом чине микрорегију Осат с данашњим центром у Сребреници.

Куће „Осаћанке“

Позната је као област у којој су живјели познати мајстори, градитељи надалеко чувених кућа од дрвета и камена названих-осаћанке. Осаћански неимари/занатлије и ствараоци, градили су дрвене куће у Босни и Србији, цркве брвнаре, а касније и џамије. Оставили су значајан траг у градитељству Балкана, на просторима Источне Босне, на планинама Тари, Златибору, Шаргану што је потребно чувати, заштитити, презентовати и туристички валоризовати, као етно села на простору на коме су и поникле.

Значајно је истаћи, да је тада одлазак осаћанских мајстора преко Дрине у зараду, у Србију, била права светковина у селу. Код мајстора се окупљало и веселило, што је као стари обичај подручја Осата потребно представити и заштитити, а може представљати и дио креиране туристичке атрактивности, манифестације.

Ријека Дрина

Ријека Дрина настаје спајањем ријека Таре и Пиве. Правац њеног тока је од југа ка сјеверу. Ова ријека је највећа притока ријеке Саве, која се улива у Дунав и припада Црноморском сливу.

У стара времена имала је име Дринос, а народно име, по боји воде је Зеленика. Око њених обала простиру се котлинска проширења са обрадивим и насељеним пољима, али и стрме обале клисурастог и кањонског типа, обрасле врбама, тополама и ниским жбуњем.

Данас је ријека Дрина, са својим околним пејзажем позната по атрактивним кањонским предјелима, вјештачким језерима, богатством ријечне рибе и резерватима и споменицима природе „Панчићева оморика“, „Вилина влас“, „кањон Дрине“.

Њено богатство је и у културним добрима, мостовима у Вишеграду и Жепи, манастиру Добрун и археолошким налазиштима на подручју будућег резервата биосфере „Дрина“ – прекогранична сарадња у области развоја и промоције туризма“. Чине га Национални парк “Тара“, Резерват природе „Мокра Гора“, као и природне и културно-историјске вриједности будућег „Националног парка Дрина“ на подручју општина Сребреница, Рогатица и Вишеград у Републици Српској, БиХ.

Посебно ловиште „Сушица“

На подручју општине Сребреница, смјештеној унутар великог завоја средњег тока ријеке Дрине налазе се најатрактивнија ловишта у Републици Српској, БиХ. Једно од њих је, засигурно, посебно ловиште „Сушица“.

Налази се у јужном брдско-планинском дијелу општине Сребреница са бројним видиковцима према непрегледним шумским предјелима, кањону и кривудавом току ријеке Дрине. Ловиште захвата површину од око 9000ха са надморским висинама од 291 до 1515м. Врста дивљачи која је заступљена у ловишту су: вук, медвјед, дивља свиња, лисица, зец, срнећа дивљач.

Ловиште располаже и одређеном ловно-туристичком инфраструктуром са циљем ефикаснијег лова, али и за љубитеље фотосафарија. То су стазе за шетњу, чеке за осматрање и лов дивљачи, хранилишта и сл. У кањону, надомак језера Перућац налази се и ловачка кућа са десетак лежајева оспособљена за прихват и боравак гостију.

Ловиштем газдује шумско газдинство „Дрина“ Сребреница.

Језеро Перућац

Ово је вјештачко језеро на подручју општине Сребреница, РС, БиХ и подручју општине Бајина Башта, Република Србија. Језеро се налази у природном завоју кањона ријеке Дрине између Бајине Баште и Вишеграда и обавија планину Тару на којој се налази Национални парк Тара, а чини и велики дио будућег Националног парка Дрина, Република Српска.

Захваљујући очуваном горњем току ријеке Дрине, језеро Перућац и средњи ток су еколошки чисти, што погодује разноврсности рибљег фонда. Ријеку Дрину и језеро Перућац настањују ријетке врсте рибе као што су младица и липљен, али и друге, као што су: шаран, шкобаљ, клен и слично.

О водама и рибљем фонду на простору општине Сребреница брине се спортско-риболовно друштво „Младица“ Сребреница. Оспособљено је за очување водених површина и узгој рибљег фонда. Овлаштени су и за издавање једнодневних и вишедневних дозвола за пецање, те пружање савјетодавних услуга као и туристичких водича из области риболова.

Ријека Дрина је позната као колијевка сплаварења, позната по љутим брзацима и слаповима, сада у својим језерима послушна је и мирна.

Сваке године крајем августа на језеру Перућац, у циљу промоције и развоја ријечног и језерског туризма, одржава се Панчићева регата, крстарење језером, уживајући у прелијепом природном амбијенту који пружа кањон Дрине. Покровитељ Панчићеве регате је општина Сребреница.

Интересантно је рећи да се језеро Перућац, у дужини од 52км, простире све до Вишеграда и чувене Андрићеве „На Дрини ћуприја“.

Аутентичност/јединственост туристичке дестинације, области Осата и ријеке Дрине, се заснива на постојећим природним и културним атрактивностима простора као и креираним туристичким и рекреативним атрактивностима чији се развој тек очекује.

Уз подручја која обилују природним ријеткостима, посебно се издваја археолошки локалитет у Скеланима.

Археолошки локалитети, Скелани и Сасе

У Скеланима се отвара и уређује комплекс археолошког музеја „Rimski municipium“ са једном од највећих сачуваних мозаичних површина у Републици Српској, остацима римских грађевина, фрескама и епиграфским споменицима, римског града.

Долином Дрине је пролазио римски пут „Via Drina“ уз који су Римљани изградили град Domavia, а представљала је један од највећих насеља и рударских престоница за римске провинције Панонију и Далмацију. Археолошке ископине налазе се у насељу Доња Градина код Рудника олова и цинка, у Сасама.

Приче археолошких налазишта чине и неизоставан, атрактиван дио туристичке приче Подриња и потребно ју је подржати у циљу заштите и адекватне презентације.

Општина Братунац, смјештена је у долини ријеке Дрине која са својим притокама представља раскошан дар природе и изузетно је привлачна за љубитеље спортског риболова. Брзи ток ове ријеке, на простору између језера Перућац и Зворничког језера пружа идеалне услове за организовање сплаварења.

Зворничко језеро је вјештачка акумулација настала изградњом хидроелектране „Зворник“, на најужем дијелу ријеке Дрине, на изласку из дрињског кањона. Језеро је дугачко 25км и његове обале пружају безброј могућности за спорт, рекреацију, забаву и уживање, од риболова и пливања до кајакашких такмичења. Организација спортских риболоваца „Дринско језеро“ из Малог Зворника, Србија и „Бистро“ из Зворника, Република Српска, БиХ раде као једно удружење и заједнички чувају језеро.

У непосредној близини античког локалитета Домавија, на подручју општине Сребреница, а на 15км од Дрине, налази се манастир Сасе посвећен Св. Тројици. Подигнут је половином 14. вијека, а према предању градио га је цар Урош. С обзиром да се манастир налази на подручју које је још у доба Римљана било познато по богатим налазиштима сребра, цинка и олова, сматра се да је подигнут из религиозних потреба православних радника у рудницима овог краја.

Атрактивност простора за развој туризма валоризује се како на основу атрактивности туристичких ресурса, тако и квалитета доступности и уређености простора на чему је потребно радити кроз подршку и сарадњу у пријектима као што је отварање и уређење археолошког музеја у Сребреници, успостављање Прекограничног резервата биосфере Дрина и будућег Националног парка „Дрина“, јер покрећу одређене циљне групе туриста, а исте је потребно и задржати.

То надаље подстиче унапређење саобраћајних веза, смјештајних и угоститељских капацитета, као и људских ресурса. Доприноси развоју Подриња, хидроенергетски и пољопривредно, изузетно богатом.

Циљеви туристичке валоризације

• Процјена туристичке вриједности свих појединачних објеката неког простора или простора у цјелини
• Процјена могуће туристичке посјете
• Процјена могућих инвестиционих активности, како по обиму инвестиција тако и по врсти објеката
• Заштита простора у коме се жели развијати туризам
• Организација туризма
• Туристички маркетинг

Заштићена подручја природе и туризам

Према дефиницији IUCN-a заштићени простор представља јасно дефинисано подручје с утврђеном намјеном које је заштићено и њиме се управља законима или другим ефикаснијим средствима с циљем дуготрајног очувања природе и припадајућих услуга екосистема те културних вриједности.

Заштићена подручја природе представљају важан елемент за очување крхких еколошких система и биолошке разноликости. Истовремено су и незаобилазан дио туризма посебних интереса, који представља добро осмишљену и организовану дјелатност потребну за презентацију и заштиту баштине, као својеврсни лабораториј идеја и предмета у којем се осмишљава интердисциплинарни приступ, а омогућује богатије и разноврсније стварање знања.

Такође, кроз специфичне облике туризма, радионице, манифестације, … могу постати мјесто забаве и провода, те тако придоносити економском развоју одређеног подручја.

Активности у туризму задњих неколико деценија показују све већи интерес за заштићена подручја природе, а то захтјева посебан приступ у планирању и управљању заштићеним подручјима.

 Критеријуми за туристичку валоризацију

Ту интерни фактори, који означавају специфична својства и вриједности сваког туристичког ресурса, њихове инхерентне карактеристике/атрактивности представљају основу њихове туристичке вриједности

Перманентне мјере заштите су од велике важности јер омогућавају очување и одржавање природног и културно-историјског насљеђа у стању који је најатрактивнији за туристе.

Овдје и екстерни фактори туристичке валоризације, између осталог, значај ресурса – који се процјењује у зависности од утицаја који његов „имиџ“ (представа) има на тржишту, односно обима туристичке тражње усмјерене ка њему и могућности комерцијализације коју пружа, чини неизоставни дио, јер:

Када дође до брзог и неконтролисаног развоја туризма у заштићеном подручју, може се изазвати губитак туристичких атракција, девастација простора, деградација околиша, губитак идентитета, а тиме долази до уништења самог туризма у том подручју.

Управљање заштићеним подручјима

Кључни изазов одвијања туристичких активности у заштићеним подручјима природе је планирање одрживог развоја, тј. како планирати и ефикасно управљати заштићеним подручјима и при томе осигурати да њихове природне вриједности и културно-историјска добра која привлаче туристе буду заштићени и сачувани за будуће генерације, а при томе се осигуравају савремени услови живота и рада за локално становништво и посјетиоце.

Потребно је планирати, организовати нпр. заједничко учешће локалне власти и локалног становништва у формирању заштићених еко-подручја, гдје:

• Учествовање јавне власти може бити кроз стручњаке (дјелатнике), објекте и средства које осигурава, а
• Учествовање локалног становништва зависи о аспирацији, знању и индивидуалном приступу