Аутори: мр Драган Дунчић, дипл. просторни планер, директор Републичке агенције за просторно планирање; Јелена Лукић, дипл. просторни планер, руководилац пројекта,Републичка агенција за просторно планирање

Напомена главног уредника: Овај чланак представља апстракт презентације изложене на 24. међународној научној конференцији „Дунав – река сарадње“, одржане под насловом „ВОДА И КУЛТУРА 2013″, 24.септембра у Београду, уз обележавање Светског дана река и Дана европске културне баштине

Изградња пловног пута Дунав-Морава-Вардар-Егејско море је мултифункционалан пројекат од великог значаја за Републику Србију, имајући у виду да слив реке Велике Мораве обухвата значај део територије, укључујући највеће градове, главне коридоре, становништво, пољопривредно земљиште итд. Уређење Велике Мораве и њених притока, које би се постигло изградњом система за одбрану од поплава, система за наводњавање, коришћењем воде за водоснабдевање градова и индустрије, експлоатацијом хидро-енергетског потенција итд. значајно би утицало на развој читаве Републике. Осим тога, пловни пут од Дунава до луке у Солуну скратио би постојећи пловни пут преко Црног до Егејског мора за око 1200 километара. Речни/каналски саобраћај има низ предности у односу на друмски и железнички саобраћај, као што су значајно нижи транспортни трошкови, велики капацитети, мањи број запослених, знатно лакши утовар, чување и одржавање различитих типова робе, као и њен безбеднији транзит. Спајање канала Дунав-Морава-Вардар-Егејско море са европском мрежом канала и њеном артеријом, каналом Рајина-Мајна-Дунав, имаће значајан утицај на повећање економских користи земаља источне и западне Европе.