Аутори: мр Драган Дунчић, директор Републичке агенције за просторно планирање; др Милица Добричић, руководилац одељења, Републичка агенција за просторно планирање

Уместо увода

Постојеће стање, концепција и приоритетне активности у области заштите и одрживог коришћења природног и културног наслеђа у Републици Србији, као и начин њихове имплементације, утврђени су Законом о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године (”Службени гласник РС”, број 88/10), у складу са одредбама чл. 97, 99. и 105. Устава Републике Србије (”Службени гласник РС”, број 98/06) и члана 35. став 1. Закона о планирању и изградњи (”Службени гласник РС”, бр. 72/09 , 81/09–исправка, 64/10-УС и 24/11). Просторни план Републике Србије чини саставни део овог закона и уједно представља кровни плански документ у Републици Србији.

Просторним планом Републике Србије, дефинисана је дугорочна визија просторног развоја Републике Србије која подразумева, поред осталог, да она буде очуваног и заштићеног природног и културног наслеђа. Достизање наведене визије, замишљено је преко пет основних и низа оперативних циљева, као и кроз реализацију утврђених стратешких приоритета развоја Републике Србије до 2014/15. године, односно реализацију планских решења до 2020. године. Један од пет основних циљева просторног развоја односи се на заштиту наслеђа, и он подразумева да заштићено и одрживо коришћено наслеђе треба да чини основ идентитета Републике Србије и њених регионалних целина, али и основу будућег привредног/туристичког развоја, док је у контексту реализације утврђених стратешких приоритета развоја, тенденција на развоју мрежа вредних/заштићених природних и културних предела у складу са светским и европским стандардима и конвенцијама.

У методолошком смислу, Просторни план Републике Србије заснован је на усклађеном еколошком, економском, социјалном и институционалном развоју, што подразумева да се у свим областима и секторима, па и у области заштите наслеђа, дугорочно на бољи и одржив начин искористе територијални капитал и компаративне предности Републике Србије.

У области заштите природе, Просторним планом Републике Србије постојећи степен биолошке разноврсности у Републици Србији, оцењен је као релативно висок, уз напомену да је и даље неопходно спроводити заштиту кроз систем заштите природе, односно у оквиру заштите појединих врста и заштићених природних добара. Поред биодиверзитета, богато и вредно природно и културно наслеђе, као и разноврсни и атрактивни предели оцењени су као значајан ресурс за будући просторни развој Републике Србије.

Проблеми у овој области су оцењени као многобројни, а односе се пре свега на непостојање државних стратегија у домену заштите, уређења и одрживог коришћења како природног тако и културног наслеђа, неспровођење установљених мера и режима заштите природног и културног наслеђа, непланску изградњу објеката, низак ниво свести о потенцијалима и вредностима ових ресурса, итд.

Концепција и приоритети заштите и одрживог коришћења природног и културног наслеђа у Републици Србији

Концепција просторног развоја Републике Србије, подразумева различит приступ заштити, очувању и коришћењу природног и културног наслеђа у односу на регионалне и локалне специфичности и циљеве просторног развоја појединих делова Републике Србије. У планском периоду, Просторним планом Републике Србије предвиђено је повећање укупне површине под заштитом природног наслеђа до 12% територије Републике Србије, успостављање националне еколошке мреже и идентификација подручја за европску еколошку мрежу NATURA 2000, јачање прекограничне сарадње у области заштите природе, приступање пројекту Европских културних стаза, стимулисање нових економски исплативих активности у пределима богатим културним наслеђем и повећање конкурентности културног подручја унутар културног предела или историјског језгра као инвестиционе локације. Истовремено, указује се на обавезу потпуне интеграције одрживог развоја са конзервацијом наслеђа и чувањем животне средине, као и да друштвено одржива заштита културне баштине подразумева доприношење културне баштине квалитету живота и културном идентитету локалних заједница и целе државе. Заштити природног и културног наслеђа придружује се нематеријално наслеђе, као интегрални део градитељског наслеђа и природног амбијента.

Приоритетни стратешки пројекти и активности заштите, уређења и одрживог коришћења природног и културног наслеђа до 2014/15 године, према Просторном плану Републике Србије, јесу: повећање укупне површине под заштитом до 10% територије Републике Србије кроз проглашење нових заштићених подручја; уписивање у међународне листе еколошки значајних подручја (Рамсарску листу, Листу резервата биосфере, Листу светске баштине UNESCO); успостављање националне еколошке мреже и идентификација подручја за европску еколошку мрежу NATURA 2000;

доношење националних стратегија у области заштите природе, биодиверзитета и културне баштине; доношење серије нових закона (нарочито за културна добра); заснивање географског информационог система о заштићеним и еколошким подручјима и његово повезивање са Националном инфраструктуром геопросторних података; израда и усвајање менаџмент планова за споменике културе на Листи светске баштине, и израда нових номинација; поред подручја на Листи светске баштине, посебан третман треба да уживају културна подручја (предели), као што су: подручје Фрушке горе, Сремских Карловаца и Петроварадинске тврђаве; подручје Бача, Бођана, Плавне и Карађорђева; подручје Овчарско-кабларске клисуре; подручје Неготинских пимница (Рајачке, Роглевље и Стубичке); подручје приобаља Дунава са старовековним објектима, римским лимесом и средњовековним тврђавама од Београдске тврђаве до Кладова (Винча, Смедерево, Рам, Голубац, Лепенски Вир, Диана, Понтес); подручје Сирмијума и Виминацијума; подручје Царичиног града; шире подручје Ниша са Медијаном; и подручје Голије повезано са споменицима на подручју Новог Пазара. Наведени приоритетни стратешки пројекти и активности треба да представљају прелаз ка новој политици сагледавања просторног развоја која значајно доприноси јачању идентитета, али и повећању атрактивности и конкурентности појединих делова Републике Србије.

Имплементација планских решења у области заштите природног и културног наслеђа

Планска решења утврђена Просторним планом Републике Србије од 2010. до 2020. године, спроводе се кроз израду нижих планских докумената (регионалних просторних планова, просторних планова подручја посебне намене, просторних планова јединица локалне самоуправе, урбанистичких планова), као и преко планова и програма развоја. Просторни план Републике Србије уједно представља основ за дефинисање стратегија на државном, регионалном и локалном нивоу у мери у којој оне имају утицаја на просторни развој Републике Србије, региона или јединица локалне самоуправе.

У складу са постављеним обавезама и приоритетима, Просторним планом Републике Србије предвиђено је доношење седам регионалних просторних планова, и то за: Пчињску и Јабланичку област; Борску и Зајечарску област; Топличку, Нишавску и Пиротску област; Подунавску и Браничевску област; Шумадијску, Поморавску, Рашку и Расинску област; Мачванску и Колубарску област; и Златиборску и Моравичку област. У досадашњем периоду Влада је донела пет регионалних просторних планова, док се регионални просторни планови за Подунавску и Браничевску област, и Мачванску и Колубарску област, налазе у фази доношења. У складу са законом, а са аспекта заштите природног и културног наслеђа, наведени регионални просторни планови садрже нарочито, оцену стања, циљеве, принципе, мере заштите, уређења и унапређења наслеђа, мере и инструменте за остваривање приоритетних планских решења, идр.

У циљу спровођења Просторног плана Републике Србије, предвиђена је израда десет приоритетних просторних планова подручја посебне намене, и то за: 1. заштићена подручја, као што су национални паркови Тара и Ђердап, специјални резервати природе Увац, Засавица, Ковиљско-петроварадински рит, Горње подунавље и Сува планина, и подручја Бељаница–Кучај и Радан планина; и 2. просторно културно-историјску целину Стари Рас са Сопоћанима. У досадашњем периоду Влада је донела девет просторних планова подручја посебне намене, док се просторни планов подручја посебне намене за подручје Радан планине, налази у фази доношења. У складу са законом, а са аспекта заштите природног и културног наслеђа, наведени просторни планови подручја посебне намене обухватају подручја проглашених или предложених природних добара, односно непокретних културних добара, а садрже нарочито границе целина и подцелина посебне намене, правила уређења и коришћења простора према утврђеним режимима заштите појединих природних целина, као и правила уређења и коришћења простора у ужим и ширим зонама према утврђеним режимима заштите културних добара.

Имплементација Просторног плана Републике Србије, односно утврђених циљева и стратешких приоритета развоја, прати се кроз програме имплементације, односно систем утврђених индикатора (показатеља), као и кроз изградњу и коришћење информациног система за планирање и развој. Програм имплементације у суштини представља нови документ уведен чл. 58. и 59. Закона о планирању и изградњи, а намењен је спровођењу, односно праћењу и оцењивању реализације планских докумената.

Програмом имплементације Просторног плана Републике Србије од 2010. до 2020. године за период од 2011. до 2015. године, утврђен је читав низ показатеља за праћење просторног развоја Републике Србије, док је за област заштите и одрживог коришћења наслеђа, предвиђено праћење показатеља под називом: 1. заштићена природна подручја (заштићена природна подручја према врсти и степену заштите; за територију ESPON (European Observation Network for Territorial Development and Cohesion – Европска мрежа опсерваторија за просторни развој и кохезију) овај индикатор се односи на природна подручја према NATURA 2000; како Република Србија није укључена у Европску еколошку мрежу NATURA 2000, примењује се индикатор о заштићеним природним подручјима и подручјима предложеним за заштиту према регистру завода за заштиту природе); 2. број заштићених културних добара у региону (ESPON ”рутински” индикатори; број заштићених културних добара у региону, према врсти и степену заштите – површина територије под заштитом, према регистру Завода за заштиту споменика културе); и 3. број локалитета културног наслеђа предложених за заштиту (број културних добара предложених за заштиту у региону, према врсти и степену заштите – површина територије, према плановима завода за заштиту споменика културе и просторним плановима датог подручја).

Поред Програма имплементације Просторног плана Републике Србије који се ради за период од пет година, у периоду његовог важења предвиђена је израда годишњих извештаја о стању у простору у којима треба да се прати напредовање у реализацији стратешких приоритета као и промене у вредностима показатеља просторног развоја који у перспективи треба да омогуће територијалну проспекцију. У досадашњем периоду урађени су годишњи извештаји Просторног плана Републике Србије за 2011. и 2012. годину, са тенденцијом њихове перманентне израде и надоградње уз прилагођавање развојним околностима. У њима је оцењено да се површина под заштитом природе повећава, али не предвиђеним темпом, као и да је потребно употпунити и систематизовати евиденцију о (културним) добрима која уживају претходну заштиту.

Закључак

Полазећи од основног циља Просторног плана Републике Србије да заштићено и одрживо коришћено наслеђе треба да чини основ идентитета Републике Србије, њених регионалних целина и будућег привредног/туристичког развоја, као и да је у контексту реализације утврђених стратешких приоритета развоја, тенденција на развоју мрежа вредних/заштићених природних и културних предела у складу са светским и европским стандардима и конвенцијама, у циљу остваривања одрживог развој, неопходно је да се заштићеним подручјима, поред заштите управља и у функцији остваривања социо-економских циљева. Истовремено, њихово планирање и управљање потребно је спроводити на основу дугорочних стратегија, што потврђује значај просторних планова, пре свих Просторног плана Републике Србије и просторних планова подручја посебне намене за заштићена подручја, али и значај Републичке агенције за просторно планирање, надлежне за координацију, припрему и праћење израде наведених планова, као и креирање политике планирања и уређења простора у нашој земљи.

Литература

• Закон о планирању и изградњи, Службени гласник РС, бр. 72/09 , 81/09–исправка, 64/10-УС и 24/11
• Закон о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године, Службени гласник РС, број 88/10
• Извештај о остваривању Просторног плана Републике Србије и стању просторног развоја 2011, Републичка агенција за просторно планирање, Београд, 2012
• Извештај о остваривању Просторног плана Републике Србије и стању просторног развоја 2012, Републичка агенција за просторно планирање, Београд, 2013
• Правилник о садржини, начину и поступку израде планских докумената, Службени гласник РС, број 31/10
• Програм имплементације Просторног плана Републике Србије од 2010. до 2020. године за период од 2011. до 2015. године, Републичка агенција за просторно планирање, Београд, 2011
• Републичка агенција за просторно планирање, www.rapp.gov.rs
• Устав Републике Србије, Службени гласник РС, број 98/06