Autor: Božidar Obradović, dipl. inž.

Napomena urednika: Predstavljeno na XVI Međunarodnoj konferenciji “Dunav – reka saradnje”

Ruralno istraživački turizam kao dopuna raznovrsnosti turističke ponude život i ispiranje zlata na rekama (antropogeografski i antropološki pristup). Viši stepen druženja srpskog i rumunskog naroda sa obe strane Dunava (etnosociološki i religijski aspekti) smotre izvornog narodnog stvaralaštva i folklora (kao što su “homoljski motivi” i sl.)

Polazeći od toga da Srbija, naročito njen deo koji zapljuskuju talasi Dunava ima izvanrednu prirodu, sa mnoštvom rečica i reka koje u svojim nanosima sadrže i čestice zlata, a imajući u vidu da svi ti potoci i reke teku po lepim i šumovitim brdima i dolinama došli smo na ideju da predložimo projekat pod nazivom “istraživački turizam putevima Sasa”.

Srbija je retka zemlja gde se još primitivno dobija zlato iz rečnih rasipa gde seljaci i vikend turisti prostim metodama često sa uspehom ispiraju zlato. U mnogim šumovitim terenima Srbije koji obiluju mnoštvom čistih potoka i rečica sa vodenicama u predelima koji plene lepotom još uvek je sačuvano zlato u nanosima. Ova mala ležišta, nanosi, nisu od interesa za neku ozbiljnu eksploataciju ali su vrlo pogodna za turističko ispiranje zlata.

Po brdima i planinama Srbije, tražeći zlato i druge korisne minerale do sada su uglavnom išli geolozi, koji su pored traženja ruda ispitivali stanje rudarske delatnosti i odgonetali poreklo starih rudarskih radova koje su radili Rimljani ili kasnije rudari Sasi, koji su došli iz Erdelja, a kasnije iz Saksonije.

Pored obilaska rečica i ispiranja zlata, obilaska starih vodenica i prirode, kao što je mnogima poznato ovaj kraj obiluje i nizom atraktivnih turističkih objekata: kao što su: Ostaci carske palate “Felike Romulijana, ostaci mosta Cara Trajana, starih Rimskih utvrđenja i više izvanrednih pećina, a posebno je važan izlazak na Dunav sa praistorijskim nalazištem “Lepenski Vir”.

Možda je na ovome mestu poželjnu istaći da je sadašnje prijateljstvo Rumunskog i Srpskog naroda u velikom usponu. Građani koji žive na srpskoj strani Dunava često vlaškog porekla imaju istu religiju sličan govor kao i građani sa druge strane reke.

Istorijski uticaj Rimske imperije u doba Trajana i Hadrijana (I i IV vek) na razvoj ovih krajeva. Istorijski razvoj gornje Mezije i Dakije. Dunavski limes. Tri rimska cara poreklom sa ovih prostora

Da bismo osvetlili razloge našeg interesovanja i objasnili naše motivacije projektom ćemo proučiti, razmotriti i osvetliti uticaj Rimskih osvajanja na ove krajeve od početka prvoga veka pa na dalje Rimljani su u cilju dobijanja zlata i srebra temeljito prekopali dobar deo Balkanskog poluostrva: provinciju Meziju (Srbija), Dakiju (Rumunija) i Trakiju (Bugarska).

Zub vremena porušio je stare rudnike utvrđenja i spomenike “Rimskog limesa” i jedne visoke neprevaziđene kulture, razdoblje snažnog poduhvata rudarskih oblasti, čija je proizvodnja bila bitan činilac moći Rimskog carstva. Arheološki nalazi i razvaline starih rudarskih kolonija nemi su svedoci ogromnog truda ulaganog u rudarstvo i eksploataciju. Mnogi kopovi i materijali u vidu trapezastih brežuljaka obraslih travom kilometrima duž reka Srbije i Balkana podsećaj da je u to doba cvetala gorostasna rudarska proizvodnja.

Na mnogim mestima se još uvek nalaze ostaci prališta zlata i ostaci interesantni za turiste.

Istorijski uticaj starih Sasa (građana saksonskog porekla) na razvoj srpskog i rumunskog podunavlja. Sasi i dinastija Nemanjića. Značaj pomoći ljudi nemačkog govornog područja za razvoj Srbije kroz vekove.

Što se tiše nemačkog uticaja putem Sasa, rudara iz Erdelja iz vremena kraljeva Uroša i Vladislava pa kasnije preko rudara i rudarskih inženjera iz Saksonije iz doba Karađorđa i kneza Miloša. Za ovo postoji više istorijske i druge građe čiji deo prilažemo u daljem tekstu.

Prilikom razmišljanja o starim sasima, Srbiji i njenom mestu u Evropi i uticaju pojedinih evropskih nacija na život Srbije u dužem vremenskom periodu, neminovno se susrećemo sa uticajem nemačkog činioca u životu Srbije kroz vekove.

Došlo je vreme da se odnosi između dva naroda ponovo sagledaju, vrednuju i poboljšaju i da se Nemačkom činiocu ponovo obratimo za pomoć onako kako su to učinili kralj Uroš i Vladislav s početka petnaestog veka i Karađorđe i knez Miloš u devetnaestom veku.

Naime, poznato je da su kralj Vladislav (1233-1242) a kasnije i kralj Uroš pozvali rudare Sase u cilju obnove rudarstva i topljenja metala u Srbiji. Sasi su tada došli iz rumunskog Erdelja i sobom doneli znanje, tehniku rada, pravne rudarske običaje i rudarske zakone koji su u to vreme važili u Saksoniji. Ovaj rudarski Zakonik je dugo bio u upotrebi pa ga je čak i Sultan Sulejman ponovo izdao 1536. godine.

Sasi su tada od strane srpskih vladara dobili određena autonomna prava, imali svoje sudove, crkve, notare, knjigovođe i dr. Dolazak Sasa u Srbiju, odmah se snažno osetio, pa se srazmerno tome i bogatstvo srpske države uvećalo. Sasi su bili odlični rudari i topioničari, a pored toga i otkupljivači ruda, a svojim načinom razmišljanja i preduzetničkim duhom su uticali na formiranje tehničke svesti u srpskom narodu.

Tada je stvoren i čvrst poslovni trougao: Srpski vladar – Sasi – Dubrovčani.

Dubrovnik toga vremena, je priča za sebe: Nigde se nije bolje znalo šta se zbiva u Srbiji nego u Dubrovniku. Bez obzira, u vreme mira ili rata svakodnevno su se iz Dubrovnika kretali karavani ka Srbiji ili Bosni. U to vreme je iz Dubrovačkih i Saskih kolonija (Novo Brdo i dr) u Dubrovnik odlazio sav metal koji se proizvodio u Srbiji i Bosni.

Dubrovčani ne samo da su bili vešti trgovci i bezobzirni bankari, već su bili carinici i ministri naših vladara i velmoža. Dubrovnik nije bio samo finansijer naših rudnika i izvoza već je u njegovim bankama čuvano blago naših srednjevekovnih vladara i feudalne vlastele, kako novac tako i dragoceni metali u neprerađenom stanju. Znaju se imena više srpskih i bosanskih vladara i velmoža koji su svoje blago držali u Dubrovniku.

No, vratimo se sada na bliži vremenski period (na XIX i XX vek).

Još pre dolaska kneza Miloša Obrenovića na vlast, Karađorđe i ustanička vlada su 1806. godine doneli odluku da se iz inostranstva dovede u Srbiju 35 rudara Sasa i jedan inženjer, ponovila se priča od pre više vekova, ta odluka je odmah sprovedena u delo i strani rudari Sasi su iste godine već bili u Srbiji. Neki od njih su otišli na planinu Rudnik, neki na Avalu.

Dve godine kasnije uz pomoć Sasa već su dobijani gvožđe i bakar na Rudniku za livenje i kovanje “ratnog materijala”.

A sada nešto o knezu Milošu, Nemcima i Sasima. Oslobođenje Srbije i pojava kneza Miloša, posebno nadahnutog vođe za razvoj privrede i rudarstva imalo je presudnu ulogu u oživljavanju rudarstva i privrede na tlu Srbije.

Baron fon Herder (Sigismund Volfgang Herder 1776-1838) saksonski rudar pruskog porekla prihvata poziv kneza Miloša da prouči zapuštene srpske rudnike i da na bazi sopstvenog uvida i procene ponudi program razvoja rudarstva u Srbiji.

Dolaskom u Srbiju Herder je 1835. godine započeo realizaciju studijskog puta i obilaska svih značajnih rudišta i pojava rudnog blaga, s posebnim osvrtom na Majdanpek kao najbogatiji rudnik u ovom delu Evrope, predlažući dovođenje rudara iz Saksonije kao stručne ljude kojima treba poveriti aktiviranje rudnika.

Herder je svojim angažovanjem i preporukama bio jedan od utemeljivača Srpskog rudarstva. Iza Herdera dolazi čitava plejada Saksonskih, Austrijskih i Francuskih stručnjaka koji nastavljaju Herderovo delo: Franc Anton schule, Anton Lange, Franc Biolo, Sigmund Rekendorf, Josip Abel. August Brajthaupt, Bernard Kofa i vrlo poznat i značajan francuz Ami Bue.

Herder je iz Frajburga doneo knezu Milošu zbirku minerala i stena koja se sastojala od 500 uzoraka iz različitih krajeva sveta. Herder je obišavši Srbiju sakupio znatan broj uzoraka minerala, stena i ruda, i time povećao geološku zbirku kneza Miloša.

Da potsetimo: U mnogome su u to vreme naš civilizacijski razvoj – kulturni i privredni, bili vezani za deo Evrope sa nemačkim govornim područjem. Ovo je potrebno ponovo prihvatiti, razumeti i obnoviti.

Procvat Slovenije, a sada i Hrvatske baziran je na sistematskom mudrom iskorišćavanju civilizacijskih i svih drugih dostignuća naroda nemačkog govornog područja. Redosled ideja i razvoja je uvek isti Nemačka – Austrija – Slovenija – pa dalje na jug.

Teritorija o kojoj govorimo, Istočna Srbija, puna je ostataka delatnosti saskih rudara i privrednika, mnogi nazivi reka i mesta imaju koren u nemačkim nazivima i dan danas su u upotrebi. Ba (selo u Srezu Ljiškom od nemačkog Bach); Dajča (potok blizu Kučeva); Sanski Dol i Sanski potok kod Sanskog mosta; Sasina selo na desnoj obali Sane u Bosni; Sasin polje kod Pljevalja; Saška reka kod sela Sasa (Srebrenica); Saška reka kad se sastane sa Crnajkom čine zajedno Porečku reku; Saš selo na Cetini istočno od Foče; Šlegovo kod Kratovo (od nemačkog Šleger-čekić); Štovno (dolina na zapadnim padinama Kopaonika); Švajc (mesto u južnom reviru Majdanpeka).

Na ovoj šesnestoj konferenciji bilo je puno reči o turizmu i nautičkom turizmu na Dunavu. Razvoj turizma u regionu Dunavu, naročito nautički turizam, postavlja se kao urgentno ali u sklopu toga treba razmišljati i o turizmu zaleđa Dunava o sitraživačkom turizmu i povezivanja zaleđa sa Dunavom.

Jedan evopski centar koji čini spoj turizma i male privrede u srcu zlatne zemlje–kraj Dunava bio bi od velike koristi za razvoj ovih krajeva, kako na srpskoj tako i na rumunskoj strani Dunava i značajno bi doprinosio razvoju prijateljstva srpskog i rumunskog naroda.

Ponovno obraćanje nemačkom faktoru tj. nemačkoj Vladi kao što su već kroz istoriju činili naši viđeni građani u našem slučaju danas na vrlo skromnom nivou, odnosilo bi se na pomoć u finansiranju projekta istraživačkog ruralnog turizma pod nazivom “Putevima Sasa” mi imamo viziju i sposobne stručnjake da to osmisle i ostvare. Prvi korak je izrada ovog idejnog projekta.

Predlog za izradu idejnog projekta izgradnje Evropskog centra za multidisciplinarni razvoj turizma i male privrede u Srbiji, na teritoriji prema rumunskom delu Dunava.

Na osnovu prethodnih istraživanja lokaliteta, privrednim i stvorenim potencijalima kao i želji stanovništva da krene u aktivan razvoj prdlaže se izgradnja jednog centra održivog razvoja-bolje rečeno više namenskog privredno-turističkog, zanatlijsko prodajnog centra koji bi bio nukleus jedinstvene obnoviteljske strategije razvoja ovih krajeva.

Centar bi se oslonio na lokalne resurse i lokalne mogućnosti, a njih na sreću ovde ima. Prepoznavanje novih programa bio bi jedan od zadataka centra. Da nabrojimo neke od aktivnosti centra:

• Podrška proizvodnji lokalnih zanatskih proizvoda-katalog zanatskih proizvoda,
• Izrada moderne opreme za ispiranje plemenitih metala i zlata,
• Izgradnja malih profitabilnih ribanjaka (postoji više izvrsnih lokacija),
• Izrada malih mobilnih radionica betonskih proizvoda (na mestima gde se ispira šljunak u cilju dobijanja zlata).

U okviru centra bi se nalazile i: Prostorija za malu oglednu demonstracionu opremu za obradu, sortiranje i pakovanje poznatog lekovitog bilja ovog kraja, uz ovu prostoriju predviđa se i posebna prostorija za prodaju lekovitog bilja.

Prostorije za mali demonstracioni moderan ogledni pogon za preradu i blanširanje poznatih gljiva ovoga kraja. Prostorija za prodaju gljiva (vrganja) i savremeno pakovanje druge zdrave hrane ovoga kraja.

Mala zanatska radionica za izradu kopija rimskog i srednjevekovnog nakita, ukrasnih arheoloških predmeta i dr. kao i prodaja uzoraka zlatnih zrnaca iz reka ovoga kraja u bočicama. Uz ovu radionicu bi se nalazila i ta mala prodavnica.

Mala zanatska radionica za izradu sitne starinske opreme za ispiranje zlata, posuda i sl. Kao i radionica za izradu glinenih posuda narodne radinosti.

Uz objekat Centra nalazio bi se i kamp ispirača zlata i turista sa svojim namenama i prostorom za predavanje o ispiranju zlata (stari ispirači, geolozi, etnolozi i dr.).

Ovaj Centar bi bio i prevashodno inicijator sastanaka i druženja Rumunskih i građana Srbije, inicijator sajmova, vašara i smotri narodnog izvornog stvaralaštva i folklora.

U drugoj fazi u zajednici sa mesnim vlastima uz odgovarajuće dozvole i saglasnosti ministarstva rudarstva i energetike, ministarstva za ekologiju i ustanova vodoprivrede predložiti organizovanje eksploatacije malih udaljenih rudnih ležišta i aluviona i starih odlagališta rudnog materijala koja nisu od interesa za velike kompanije sa postrojenjima do 100 m3/čas. Reč je o predlozima inostranih savetnika koji bi se dali uz ove predloge za eksploataciju okolnih mineralnih sirovina manjeg obima, a koje nisu podobne i isplative za velike kompanije.

Zaključak

Poznato je da su sadašnji socijalno ekonomski problemi podunavske Istočne Srbije vrlo složeni. Oni su u prvom redu prouzrokovani deprimirajućim stanjem velikih rudarsko-tehnoloških sistema sa teškim izgledima za popravku istih. Periferijski položaj istočne Srbije kao brdsko-planinske regije u kojoj se ovi sistemi nalaze samo je pogoršao inače loše stanje u kome žive građani.

Istorija ovih krajeva je često istorija grube otimačine i raubovanja prirodnih resursa ovih krajeva. To počinje još od doba vladavine rima u ovim krajevima kada je za vreme cara Hadrijana na eksploataciji zlata radilo i po pedeset hiljada robova jednovremeno. Uništavanje šuma, skretanje tokova reka i uklanjanje čitavih brda u to vreme bila je redovna pojava.

Nešto bolje stanje bilo je za vreme navala engleskih i francuskih kompanija u ove krajeve. Kada su iscrpljena najbolja rudna ležišta zlata i bakra.

Danas je u Srbiji sve u zakašnjenju, što naročito važi za njen istočni periferijski deo; na sreću etničkih napetosti u ovim krajevima nema. Religijska pripadnost istoj veri i slični običaji sa obe strane Dunava kao i sam Dunav smanjuju potencijalne tenzije.

Nigde kao u slučaju Rumunije i Srbije nije tako izražena nužnost preko granične saradnje-pre svega u rešenju ekoloških problema (izlivi iz cijano-vodoničnih odlagališta iz rudnika u Karpatima, vetrovi sa prašinom iz odlagališta jalovišta rudnika “Moldova nova” i sl).

Saradnja građana Rumunskog i Srpskog podunavlja mora biti bazirana na antropogeografskim antropobiološkim karakteristikama okruženja u čemu kroz istoriju i rimljani i sasi imaju svoj udeo.

Mora se priznati da su žitelji ovih krajeva kroz istoriju živeli dugo u ignorisanju i ravnodušnom odnosu onih iz centara moći. Vreme pre, pa i u periodu kraljevine Jugioslavije često je značilo nipodaštavanje ljudi ovih krajeva.

Ideje evropske zajednice preko više organizacija među državne saradnje sa oživljavanjem turizma i lokalne privrede uz povećanje njenog potencijala, omogućiće ljudima ovoga kraja da steknu početnu samouverenost i mogućnost da izraze svoje sopstvene sposobnosti i znanja.

Samopoštovanje je prva nasušna kategrija i potreba stanovništva ovih krajeva, a afirmacija je logičan pratilac toga.