Autori: Mr Danica Županski,dipl.ing.,
Zoran Gavrilović,dipl.ing.
Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, Beograd

Napomena urednika: Predstavljeno na XVI Međunarodnoj konferenciji “Dunav – reka saradnje”. This is the Serbian version of the last weeks article.

Uvod

Pančevo je grad sa oko 80000 stanovnika. Nalazi se na levoj obali Dunava, u regionu južnog Banata u Srbiji. Na severu od Pančeva je Deliblatska peščara, rezervat prirode. Zapadnu granicu Pančeva, čini reka Tamiš. Na jugu je reka Dunav, koja spaja Pančevo sa Beogradom.

Uz reku Dunav su smešteni industrijska zona sa NIS Rafinerijom, HIP Azotarom i HIP Petrohemijom i brodogradilište. Priobalno područje izmedju Tamiša i Dunava pripada Gradskoj šumi – Pančevo i ima površinu od 372 hektara.

Izuzetno povoljan geopolitički položaj Pančeva, blizina Dunava, razgranata mreža puteva i kanala za navodnjavanje, plodna zemlja i izvori nafte u okolini kao i bogatstvo flore i faune, predstavljaju značajne potencijale za razvoj trgovine, nautičkog saobraćaja, proizvodnje hrane i energenata, turizma i sportova na vodi.

Međutim, u poslednjih desetak godina uočava se povećanje plutajućeg nanosa na Dunavu i Tamišu što može ugroziti aktivnosti vezane za korišćenje i regulaciju vodenih tokova. Ta pojava je prisutna i na drugim rekama i jezerima u Srbiji. Osim zagadjenja okoline nanos prouzrokuje kvarove na mašinama koje rade na vodeni pogon, pa popravke i čišćenje prouzrokuju i značajne materijalne troškove. Na primer, na hidroelektranama Bajina Bašta i Potpeć se javljaju veliki gubici u proizvodnji energije usled zagušenja rešetki na ulaznim gradjevinama plutajućim nanosom.

Osobine plutajućeg nanosa

U dosadašnjem periodu je u okviru problematike rečnih tokova izučavan samo vučeni nanos koji čini pesak, delovi stena i mulj. Pojava plutajućeg nanosa kod nas je uočena tek nedavno. Taj nanos se sastoji iz: plastičnih kesa, flaša, čaša, plastične ambalaže, stiropora, autoguma, granja i debla drveta, aluminijumskog otpada, uginulih životinja i drugog muljevito-organskog otpada (slika 1). Inostrani pisani podaci o plutajućem nanosu se odnose samo na pojavu granja i trupaca, pa se može reći da je navedeni sastav nanosa lokalnog karaktera.

Zbog velike sličnosti u sastavu plutajućeg nanosa i komunalnog otpada može se pretpostaviti da je njihov izvor produkcije isti:

• divlje deponije
• izletišta i vidikovci pored puteva, obala reka i kanala
• nemar i nebriga pojedinaca i radnih organizacija kod prikupljanja i odnošenja otpada.

Opština Pančevo ima deset smetlišta koja se još uvek koriste. Neka od njih su pored irigacionih kanala, manjih i većih reka. Tek početkom 2005 godine je započeta akcija oko zatvaranja smetlišta i prelasku na sanitarno deponovanje na novoj deponiji u Dolovu.

Mnogi građani otpad iz kuća i okućnica natovare na privatan prevoz i izbace pored puta ili reke. Deo lakšeg otpada razveje vetar, odnese vodotok, padavine pa čak i životinje (ptice, glogari, psi itd.). Često putnici zaustave vozilo na nekom lepom mestu pored reke ili puta da se odmore i nešto pojedu. Pošto ne postoje posebno uredjena mesta za takav odmor sa stolovima, klupama i kantama, otpad se baci u okolinu. U industrijskim pogonima je prisutno tzv. privremeno skladištenje otpada i materijala. To znači da ne postoji odgovarajući prostor za čuvanje materijala kao i da nije obezbedjeno odnošenje većih količina smeća kamionima preduzeća. Kada se čuva na otvorenom prostoru, znatan deo tog materijala bude raznešen padavinama.

Kada otpad dospe do većih reka i jezera on pluta po površini vode. Posle izvesnog vremena deo otpada natopljen vodom i čvrsto povezan najlon kesama, delimično ili potpuno tone do dna.

Zadržavanje nanosa i formiranje “ostrva” od otpada

Uočeno je da se nanos pojavljuje u većim količinama posle jakih kiša i poplava. Nadolazak većih voda utiče na podrivanje obale i spiranje odbačenog smeća koje se transportuje snagom vode nizvodno. Plovidbom po Dunavu i Tamišu registrovano je dosta pojedinačnog otpada, najviše plastičnih flaša. Plutajući nanos se može transportovati daleko od mesta produkcije, od nekoliko kilometara do nekoliko desetina kilometara.

Na tom putu se deo nanosa zadržava oko fizičkih prepreka u reci kao što su: ade, ukotvljeni brodovi, čamci, šlepovi, ustavi. Kada naidje period mirnijeg vodostaja, nanos se akumulira i različiti materijali se povezuju (fizički i hemijski) u plutajuća “ostrva”. Ta ostrva (slika 2) mogu biti relativno čvrsto povezana sa fizičkom preprekom u vodi (brod ili obala) ili se mogu odvojiti od nje i plutati nezavisno rekom dok se ne raspadnu na manje delove. Debljinu plutajućih ostrva je teško proceniti, jer nije vidljiva sa površine vode. Značajan deo nanosa delimično potone i nalazi se ispod površine na dubini od 0.5-15metara. Deo nanosa potone i na dno.

Kod istraživanja plutajućeg nanosa na jezeru HE Potpeć 1999 god. (2) izdvojene su tri kategorije nanosa:

1. plivajući nanos (floating debris) se sastoji od granja, lišća, plastičnih boca i plastičnih kesa. Nanos zauzima površinu od 15-20m i dubinu od 0.5-0.75m.
2. lebdeći nanos (suspended debris) se sastoji od manjeg granja, plastičnih boca, plastičnih kesa. Nanos je isprepletan sa organsko-muljevitom komponentom.
3. nataložen grubi nanos (settled debris), koji se nalazio na dnu, visine 4.5-5m. Sastav nanosa su činili: natopljeno granje, automobilčske gume, plastična ambalaža, sve impregnirano delovima najlon kesa.

I na Dunavu i Tamišu su uočene slične vrste otpada i karakteristike nanosa kao kod jezera HE Potpeć i Bajina Bašta, pa bi se već usvojena podela plutajućeg nanosa mogla koristiti i za reke, potoke i kanale.

Negativni uticaji nanosa

Postoji više negativnih uticaja plutajućeg nanosa na okolinu. To su:

• zagadjenje vode, zemljišta, vazduha
• sprečavanje i ometanje nautičkog saobraćaja
• ugroženost sportova na vodi
• ugroženost rada ustave (na Tamišu)
• negativni vizuelni efekti.

U otpadu koji se odlaže na naša smetlišta ili na divlje deponije, nalaze se često patogeni mikroorganizni, toksične materije ili drugi zagadjivači okoline. Neki od njih se rastvaraju u vodi a većinu, reka samo transportuje na udaljene lokacije gde prouzrokuju lokalna zagadjenja i prenose zarazu u kontaktne sredine (voda, zemlja, vazduh, biljni i životinjski svet).

Plovidbeni put po Dunav i Tamišu treba da je čist od bilo kakvih fizičkih prepreka koje mogu ugroziti kretanje plovila (brodova za prevoz ljudi i robe, gradjevinskog materijala i energenata, kao i razne vrste čamaca). Granje i najloni se mogu upetljati u elisu motora i prouzrokovati različite kvarove i zastoj u plovidbi.

Klimatski uslovi i neposredna blizina reke povoljni su za razvoj sportova na vodi na Tamišu i Dunavu, naročito u letnjem periodu. Veslanje kajakom i kanuom, rekreativna vožnja čamcima, pecanje iz čamaca i sa obale i plivanje, su karakteristični za čitav Podunavski region i tradicionalni sportovi Pančevaca. Prisustvo plutajućeg nanosa na rekama može sprečiti ili usporiti vožnju, plivanje i ulov ribe.

Na Tamišu je izgradjena ustava, kod uliva u Dunav, koja se sastoji iz tri kapije. Osnovna funkcija tog objekta je da reguliše vodostaj u Tamišu, odnosno da uskladi promene režima vode Dunava i Tamiša. Medjutim, zadržavanje vode uz ustav je prouzrokovalo neposredno taloženje rečnog nanosa na kome se zadržao i plutajući nanos. To je izazvalo skoro potpuno začepljenje ustava i disfunkciju objekta.

Otpadne materije jesu sastavni deo života i rada ljudi, ali je poznato da one zbog neprijatnog izgleda i mirisa, sadržaja štetnih materija kao i vizuelnog uticaja, izazivaju negativne emocije kod ljudi, pa su zato propisane mere o uklanjanju i skladištenju otpada. U razvijenim zemljama sveta veoma su oštre sankcije za razbacivanje otpada u čovekovoj okolini. Briga o reci, i priobalju često je presudna za zadržavanje i boravak turista u nekom mestu.

Skupljanje, transport i tretman plutajućeg nanosa

Čišćenje plutajućeg nanosa sa reka i jezera se vrši iz plovila. Ukoliko je nanosa malo, obično se koriste čamci i hvataljke od drveta. Otpad se privuče hvataljkama, utovari u čamac, istovari na obali i transportuje na deponiju otpada.

Za veće količine nanosa koriste se posebna plovila koja su prepravljena za skupljanje nanosa na vodi. Postoje dva tipa plovila, čistač vodenih površina i katamaran. Ta plovila se u inostranstvu koriste za prikupljanje otpada od drveta na rekama i jezerima u brdsko-planinskim regionima gde se vrši eksploatacija šuma, ili za seču trske i barske vegetacije u kanalima. Kod nas je uvezen čistač vodenih površina, i prvi put korišćen za plutajući otpad početkom 2005 god. na jezeru Perućac (HE Bajina Bašta).

Čistač vodenih površina (slika 3) je plovni objekat sa dva dizel motora. Kapacitet plovila je 2500kg. Sastoji se od platforme na hidraulički pogon koja je potopljena u vodi. Njime upravlja jedna osoba. Posle prihvata, otpad se prebacuje u dva kontejnera od po 4m3. Na plovilu se može instalirati dodatna oprema za površinsko skupljanje predmeta na dubini do 5m. Pored te funkcije plovilo se može koristiti i u turističke svrhe instaliranjem klupa za sedenje. Prednosti ovog čistača su njegova pokretljivost i manervisanje na malim prostorima pa se koristi i za male rukavce i zalive.

Katamaran je plovni objekat sa dvostrukim trupom, opremljen prenosnim sistemom otvorenih ventila na hidraulički pogon i njime upravlja jedno lice. Uredjaj montiran na prednjem delu je konstruisan da se može spustiti u vodu i zahvatiti otpad na dubini od 0.6 do 15m. Vertikalna prenosna klila služe da da sakupe otpad i ubace u skladište čiji je kapacitet 20m3. Širina plovila je 5m.

Posle prikupljanja otpad se istovaruje na odredjenu lokaciju na obali gde se može vršiti:

• pretovar u kontejnere ili kamione i transport na deponiju
• razdvajanje otpada na plastiku, drveni i ostali otpad i tretman, sa transportom do reciklažnog centra ili deponije.

Razdvajanje otpada se vrši ručno i to je najteži deo posla. Tretman plastičnog otpada se svodi na korišćenje mašine za mlevenje plastike, čime se znatno smanjuje zapremina otpada. Takodje se koristi mašina za sitnjenje drvenog otpada (granja, lišća i manjih trupaca). Obe mašine su u vlasništvu Zelenila – Beograd i prvi put su korišćene za čišćene dunavskog keja ispod Kalemegdana na šetalištu 25 Maj. Čišćenje barske vegetacije je vršeno iz plovila na jezeru Ada Ciganlija u Beogradu.

Zaključak

Vizuelnim pregledom reka Dunav i Tamiš sa vode i sa kopna tokom 2005 god., ustanovljeno je da plutajući otpad postoji u okolini Pančeva. Locirano je više tačaka na Dunavu gde se nanos akumulira i formira ostrva koja se trebaju ukloniti. Te lokacije su ispred brodogradilišta Pančevo, oko ukotvljenih brodova Po čitavoj vodenoj površini Dunava i Tamiša je uočeno prisustvo pojedinačnog plutajućeg otpada. Ugroženost plutajućim nanosom je najveća na ustavu kod Tamiša i zahteva hitnu intervenciju čišćenja, jer je objekat van funkcije.

Preporuka je da se u sadašnjoj situaciji organizuje plaćenje stanja nanosa, da bi se akcije čišćenja mogle pravovremeno sprovesti po planu koji treba sačiniti.

Literatura

Studija: “Zaštita akumulacija sa hidroenergetskom namenom od zasipanja rečnim nanosom i unošenja površinskog nanosa”, Institut “Jaroslav Černi” i Energoprojekt-Hidroinženjering, 2003-2005, Interni materijal.

Studija: “Zaštita zahvata vode od plivajućeg nanosa”, Energoprojekt-Hidroinženjering 2000, Interni materijal.

D.Zupanski “Inventory of municipal solid waste landfills in Serbia”, Fifth international symposium and exibition on environmental contamination on central and eastern Europe, Prague 2002.

Zbornik radova “Prekogranična saradnja opština na polju životne sredine- Sliv reke Drine”, Bajina Bašta, 2003.