Autor: Saša Đorđević, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (www.bezbednost.org) Email: sasa.djordjevic@bezbednost.org
Napomena uredništva: Rad je prikazan na 23. Konferenciji “Dunav – reka saradnje”, koja je održana 24. septembra 2012. godine u Beogradu
Jedanaesta prioritetna oblast u Dunavskoj strategiji koji su formulisani u januaru 2012. godine je promocija bezbednosti i borba protiv prekograničnog organizovanog kriminala. Konkretni zadaci za realizaciju rečenog prioriteta su:
- poboljšanje razmene informacija između organa za sprovođenje zakona četrnaest zemalja potpisnica Dunavske strategije;
- jačanje saradnje između organa za sprovođenje zakona;
- promocija principa vladavine prava.
Suštinski, Dunavskom strategijom je predviđeno jačanje policijske saradnje radi suzbijanja prekograničnog organizovanog kriminala.
Policijska saradnja je komunikacija dva ili više subjekta radi razmene podataka, sprovođenja istrage i lišavanja slobode osumnjičenih lica. Na Balkanu kao delu Dunavske regije, policijska saradnja je nužna i potrebna. Pojačan intenzitet regionalnih policijskih odnosa je neophodan radi suzbijanja bezbednosnih pretnji, ali i izgradnje stabilnog regiona. Saradnja je nužna zbog suzbijanja bezbednosnih izazova, rizika i pretnji, ali i neophodna radi ispunjavanja uslova održavanja dobrosusedskih odnosa koje EU zahteva od balkanskih država. Policijska saradnja je vezivni činilac rečenih grupa koji su u uzročno posledičnoj vezi. Zbog toga je policijska saradnja na Balkanu „nužna i potrebna“.
Balkan je jedan od glavnih uvoznika „mekih“ bezbednosnih pretnji u EU, kao i dobro poznata ruta koju koriste organizovane kriminalne grupe za različite kriminalne aktivnosti. Balkanska ruta je glavni put za krijumčarenje heroina u kome su najviše u upotrebi rečni i zemljišni putevi. Izgrađen još osamdesetih godina 20. veka, još uvek u upotrebi. Procena je da se oko 85 tona heroina svake godine prokrijumčari balkanskom rutom. Početak puta kroz balkansku rutu je u Pakistanu gde se vrši ukrcavanje avganistanskih opijata. Kretanje opijata je nastavljeno kroz Islamsku Republiku Iran, Tursku i Balkan. Preko balkanskih država opijati stižu u države Zapadne Evrope gde se dalje distribuira i konzumira. Iako je ranije obrada opijata rađena u Turskoj, čini se da je u protekloj deceniji takav trend ukinut tako da se sada heroin uglavnom proizvodi u Avganistanu i susednim državama. Heroin izgleda da nije jedini opijat u čiju trgovinu su uključene balkanske kriminalne grupe. Postoje jasni dokazi da kroz balkanske države u poslednjim godinama „putuje“ i kokain. Izgleda da pripadnici balkanskih organizovanih grupa koji rade u Latinskoj Americi pokušavaju da preuzmu trgovinu kokainom i njegovu distribuciju u Evropi tako što nabavljaju ovaj opijat od nigerijskih kriminalnih grupa koje su aktivne u Brazilu.
Policijske službe na Balkanu su se u novim društvenim okolnostima suočavale sa dvostrukim problemom – osloboditi se nasleđa prošlosti s obzirom na represivnu ulogu koju su imale u komunizmu i stvoriti novu, reformisanu policiju sa „demokratskim licem“. Početkom devedesetih, u novim tržišnim okolnostima, policiji je bilo lakše uvećavati prihode kroz različite kriminalne aktivnosti stvarajući kriminalne imperije. U Bugarskoj su se javili „novi kapitalisti“, kao što je Ilja Pavlov, u Srbiji to su bili Vladimir „Vanja“ Bokan ili Željko Ražnatović „Arkan“, a u Hrvatskoj Mladen Naletilić „Tuta“. U takvoj situaciji nove vlasti, zajedno sa policijom, imale su pred sobom „Sizifov posao“. Nisu postojala rešenja za tri osnovne prednosti organizovanih kriminalnih grupa – nasilje, pretnju i korupciju. Umesto slike o kriminalu kao rizičnoj i neisplativoj aktivnosti, bezakonje postaje prihvaćenim i priznatim sredstvom bogaćenja i uspeha.
Na Balkanu postoje za prevazilaženje tih problema preko četrdeset inicijativa, mreža ili organizacija. U deset regionalnih inicijativa je glavni fokus, ili jedna od oblasti interesovanja, saradnja organa za sprovođenje zakona. Osnovne manjkavosti tih regionalnih foruma su izostanak njihove koordinacije radi izbegavanja preklapanja u aktivnostima, kao i insistiranje na bilateralnoj saradnji umesto regionalne.
