Mеђународнa научнa конференцијa: „Дунавска стратегија Европске уније у 21. веку“, одржана је 27-28. септембра 2015. године, у организацији Међународног научног форума „Дунав – река сарадње” (МНФ”ДРС”) и Института за међународну политику и привреду (ИМПП). У раду конференције узело је учешче укупно 56 научних радника и других експерата, од чега 43 домаћа и 13 из иностранства.
Ток конференције
Првог дана Конференције, 27. септембра, одржан је традиционални округли сто МНФ”ДРС”, која је ове године посвећена обележавању Дана европске културне баштине (pdf) и Светског дана река. У оквиру тога учесници су саслушали два пригодна предавања, и то др Видоја Голубовића о културној баштини Београда и Зорана Гавриловића о значају река уопште и река у Србији, као и београдских речних токова. После предавања, уз пловидбу Дунавом и Савом рад округлог стола настављен је у виду “open space” разговора на обе теме, као и о идејама за пројектну сарадњу.
Научна расправа званично је отпочела другог дана Конференције, 28. септембра 2015. године, након инаугуралних предавања директора Института за међународну политику и привреду проф. др Бранислава Ђорђевића, др Виктора Недовића, помоћника министра Министарства просвете, науке и технолошког развоја, задуженог за међународну сарадњу и европске интеграције и др Едите Стојић Карановић, председнице МНФ„ДРС”.
Конференција је и ове године обезбедила квалитетну размену мишљења, а у циљу сагледавања развојних потенцијала Дунава, који могу бити од користи за унапређење промовисаних „стубова“ сарадње, као што су регионално повезивање, заштита животне средине, јачање институционалних капацитета и безбедности, као и успостављање просперитета кроз научна истраживања.
О детаљним подацима тока конференције видети Програм конференције (pdf).
Закључци конференције
Научна истраживања убудуће треба више усмерити на тематску област међународне сарадње у макро-региону слива Дунава. У том смислу посебну пажњу треба посветити питањима остваривања циљева Стратегије Европске уније за регион Дунава. Остваривање циљева Дунавске стратегије од прворазредног је значаја јер државе у региону слива Дунава деле бројне заједничке ресурсе и културне вредности, али је њихова привредна развијеност веома неуједначена. Зато би истраживања требало усмерити у што већој мери на тематску област међународне сарадње у макрорегиону слива Дунава, са циљем генерисања пројектних предлога којима би се аплицирало код фондова ЕУ.
Такви пројектни предлози би могли бити:
- Организовање курса или семинара у ИМПП о начину аплицирања код европских фондова. Предложена је и сарадња са Српском академијом наука у оквиру њивог пројекта „Истар“, али треба размотрити и самостални пројект едукације ИМПП-а;
- Покретање сарадње ИМПП са другим истраживачким и високошколским установама у региону у области безбедности;
- У области туризма: Ради средњерочног развоија туризма и уопштено привредног развоја Србије и у Дунавском сливу потребно је, између осталог, примењивати и побољшати законска решења која су усмерена на сузбијање и спречавање монопола у пољопривредној производњи и малопродаји, јер постојећи монополи гуше мала и средња предузећа. Управо мала и средња предузећа привлаче и носе туризам какв би могао да се развија у Србији, а по узору на друге земље Дунавског слива;
- Предлог Министарству спољних послова за истраживања проблематике сређивања државне границе са Хрватском на Дунаву;
- Успоставити сарадњу са истраживачким институцијама у Србији и у иностранству у области избегличке кризе.