Reke kao granične linije Srbije – Primer reke Timok

Share

Autor: Dr Branko Pavlica, u vreme pisanja članka naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu

Napomena uredništva: Dr Branko Pavlica, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i član Međunarodnog naučnog foruma “Dunav – reka saradnje” preminuo je 27. februara 2013.godine. U znak sećanja na njega i njegove istraživačke aktivnosti objavljujemo ovom prilikom njegov prilog prezentiran na 17. Međunarodnoj naučnoj konferenciji “Dunav – reka saradnje”, i objavljen u Collection of Works presented at the international scientific conference “Danube – River of Cooperation” 2007, ISBN: 978-86-7067-117-1

Pitanje teritorijalnog razgraničenja, utvrđivanja državne granične linije, kao i odnosi povodom državne granice su uvek aktuelna i akutna pitanja međudržavnih odnosa1 Granice na rekama uz to otvaraju dodatna pitanja, uglavnom vezana za prirodnu promenu toka reka. Danas je otvoreno pitanje određivanja granice na Dunavu između Srbije i Hrvatske. Povodom toga podsećanje na međudržavnu granicu na reci Timok smatramo poučnim.

Državna granična linija sa Bugarskom smatra se topografskom. Naime, osnovni granični dokument je topografski opis granice između dve susedne granične oznake. Još 1922. godine prilikom definitivnog razgraničenja sa Bugarskom Međunarodna komisija je izradila detaljan topografski opis granice kao i 29 listova karte u razmeri 1:25000. Izvršeno je direktno obeležavanje granične linije i to “na način kada granična linija između graničnih oznaka ide vododelnicom, grebenom ili zidom”.2

Jugoslovensko-bugarska državna granica konačno je određena čl. 27. Nejskog ugovora, a shodno njegovom čl. 29. Međunarodna komisija za razgraničenje je tokom 1920-1922. godine povukla graničnu liniju.3

“Po završetku rada mešovite komisije, zaposedanjem ugovorenih teritorija Nejski ugovor je konačno bio sproveden 1922. godine. Tada određena granica između jugoslovenske države i Bugarske ostala je u važnosti do danas, ukoliko se – bez Strumice – odnosi na granicu Srbije prema Bugarskoj. Sela iz kulskog sreza koja su dodeljena državi SHS, na desnoj obali Timoka, ispod Zaječara, prema Dunavu: Halava, Gradskovo, V.Jasenovac, Šipikovo, Braćevac, Crnomasnica, Koilovo.”4

Niz rečnih tokova – Nišave, Jerme (2 puta), Dragovištice, Visočice, Lukavice (Gaberske), Strumice preseca državnu graničnu liniju (odnosno granica reku). Za prelaz državne granice od vodoprivrednih predstavnika dve zemlje određeni su sledeći granični prelazi: reka Nišava, reka Jarma, reka Dragovištica i reka Strumica.5 Samo reka Timok jednim delom svog toka (27 km) do ušća u Dunav čini rečnu jugoslovensko-bugarsku državnu granicu. Granična linija se proteže maticom glavnog toka reke Timok kako je to određeno graničnim opisom iz 1922. godine, odnosno kako je to ponovno obeleženo u toku 1954. i 1975 godine od strane Mešovite jugoslovensko-bugarske komisije.

Istorijat određivanja granice sa Bugarskom

Serbia_Timok_basin

Članom 1 Ugovora o miru sa Bugarskom od 10. II 1947. godine još 1922. godine utvrđena, povučena i opisana granična linija između Jugoslavije i Bugarske je potvrđena.6 Prema tome, posle drugog svetskog rata ona ostaje nepromenjena. U kontekstu međunarodnog javnog prava, bilateralnim sporazumom (članom 2. Konvencije iz 1981) daje se i njena definicija:

“Državna granica, određena u graničnim dokumentima navedenim u čl. 1. ove Konvencije, vertikalno razgraničava teritoriju dve države na površini zemlje, u vazdušnom prostoru i ispod površine zemlje”.7

Čitavom svojom dužinom (jugoslovensko-bugarska granica) ima karakter prirodne granice. Imajući u vidu osnovna obeležja graničnog pojasa sa Bugarskom J. Cvijić je, još 1920. godine konstatovao:

“Koje se od naših granica mogu smatrati kao prirodne? Takva je uglavnome naša nova granica prema Bugarskoj, koja ide planinskim nenaseljenim vencima i razvođima. Istina puste planinske granice od Bosiljgrada do Strumice imaju tu nezgodu što je duž njih najteže kontrolisati prelaz komitadžija. I ako prolazi preko niskih ploča, ipak se kao prirodna granica može smatrati i međa na istoku od Timoka”.8

Postojeća državna granica sa Bugarskom nije etnička. Ona ima i funkciju “deobe”, jer razgraničavajući teritorije dve države razdvojila je i stanovništvo. Recimo, postojanje dvovlasničkih imanja bilo je sporno pitanje jugoslovensko-bugarskih odnosa između dva rata.

Jugoslovensko-bugarska državna granica utvrđivana je i menjana nekoliko puta – u XIX veku posle ratova Srbije sa Otomanskom imperijom, a kasnije posle ratova sa Bugarskom. Iako je započela rat protiv balkanskih saveznika, Bugarska je izgubila drugi balkanski rat, te je između nje i Srbije utvrđena granica “linijom podele makedonskih teritorija”, a pošto je “izgubila i prvi svetski rat”, granica je ponovo menjana u korist Kraljevine SHS Nejskim mirovnim ugovorom.9

Svojevremeno Jugoslavija i Bugarska su kao članice Ujedinjenih nacija prihvatile princip poštovanja teritorijalnog integriteta, a kao potpisnice Završnog akta KEBS-a iz Helsinkija preuzele su dodatnu političku i moralnu (u određenoj meri i pravnu) obavezu uzajamnog poštovanja teritorijalnog integriteta i napovredivosti granica. Predsednik Todor Živkov je u svom govoru u Blagoevgradu izjavio da njegova zemlja nema teritorijalnih pretenzija prema Jugoslaviji. Predsednik Tito je u svom govoru u Skoplju podvukao da Jugoslavija nema teritorijalnih aspiracija ni prema jednom susedu, pa ni prema Bugarskoj. Međutim, bugarsko negiranje postojanja makedonske nacije, odnosno teza da su Makedonci u stvari Bugari, kao i dovođenje u pitanje federativnog ustrojstva Jugoslavije na osnovama odluka Drugog zasedanja AVNOJ-a impliciraju teritorijalne pretenzije prema SR Makedoniji, pa i delovima SR Srbije, kao “istorijskim bugarskim krajevima”. Tek priznanje postojanja makedonske nacije i prihvatanje SFRJ kao federativne i samoupravne socijalističke države može da označi faktičko anuliranje teritorijalnih pretenzija Bugarske, što je od bitnog značaja za konsakriranje principa nepovredivosti granica u balkanskom prostoru, – konstatuje još 1985 godine dr Ranko Petković.10

Stoga (smatramo da) je od značaja poznavanje načina utvrđivanja postojeće jugoslovensko-bugarske državne granice. U Bugarskoj se, posredno, čak iskazuju i “zahtevi” za revizijom Nejskog ugovora o miru iz 1919. godine. Otuda, pitanje utvrđivanja državne granice postaje danas, u međunarodno-pravnom kontekstu, teorijski relevantno pitanje.

Do drugog svetskog rata poslednje obeležavanje granične linije sa Bugarskom izvršeno je tokom 1937. godine i to na osnovu Konvencije o zaštiti, čuvanju, opravljanju i ponovnom podizanju graničnih kamenova i drugih znakova, koji službe za obeležavanje granične linije između Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Bugarske od 9. novembra 1935. godine.11 Iako je u međunarodnoj praksi priznato načelo da se ponovno obeležavanje državne granice obavlja po isteku pet godina, zbog istorijski uslovljenih okolnosti, jugoslovensko-bugarska državna granica nije obnavljana punih 17 godine. Naime, bugarska vojska je, tokom drugog svetskog rata, okupiravši istočnu Srbiju i zapadnu Makedoniju, bukvalno izbrisala graničnu liniju i granične oznake. Mnogobrojne povrede granice i granični incidenti u periodu sukoba iz 1948. i narednih godina, uslovili su potrebu potpunog obnavljanja i obeležavanja granične linije.

Obeležavanje jugoslovensko-bugarske granice izvršeno je u periodu od 18. maja do 25. oktobra 1954. godine. Radovi su se uglavnom sastojali u obnovi oštećenih, porušenih i nestalih graničnih piramida i na potpunom obeležavanju granične linije. Radove na sektoru – granični odseci I i II – od ušća Timoka u Dunav, granična piramida 561 na jugoslovensko-bugarsko-rumunskoj tromeđi pa do piramide 199 kod Daščanog Kladenca, izvršila je FNR Jugoslavija. Izgrađeno je 233 novih graničnih piramida, popravljeno 143 starih, tako da 1954. godine na ovom sektoru ima ukupno 376 piramida.

Zanimljivo je da se staro mesto piramide 561 nalazi u vodi te je nova piramida podignuta na sadašnjoj desnoj obali reke Timok na 30 metara u dubinu teritorije NRB. Nova piramida, paritetna na piramidu broj 561, podignuta je na levoj obali reke i na teritoriji FNRJ i označena je brojem 561a. Nalazi se na pravoj liniji od piramide broj 561 i piramide Signal, koja se nalazi na teritoriji NR Rumunije, na levoj obali Dunava.12 Na svim piramidama izuzev broja 561 i 561a utisnuti su inicijali FNRJ i NRB.

Pored toga Mešovita komisija je konstatovala i niz spornih momenata između postojeće dokumentacije i faktičkog protezanja granične linije. Ovo se najizrazitije iskazalo na delovima granične linije koja ide maticom reke Timok. Mada je određeno da granična linija i dalje ostane na matici glavnog toka reke Timoka kako je to, uostalom, i određeno graničnim opisom iz 1922. godine. Takođe je konstatovano da se na južnom sektoru granice (koji treba da održava Bugarska “na pojedinim mestima granice susedne piramide nalaze na velikoj udaljenosti jedna od druge, koje negde prelazi i 4 km, tako da se međusobno ne dogledavaju”. Uz to, rešena su i neka sporna pitanja oko protezanja granične linije kod Crnoglave, Svinjskog Visa, mesta Tresak, reke Jerme i sela Banke.13

Potreba međudržavnog regulisanja čuvanja, održavanja i obnavljanja granične linije i oznaka, kao i postojanje spornih momenata u neslaganju između stvarnog stanja na terenu i opisa granice, dovelo je do potpisivanja nove Konvencije o čuvanju, održavanju i obnovi granične linije, graničnih piramida i oznaka na jugoslovensko-bugarskoj granici 16.VI 1956. godine.

Usled praktičnih potreba – lakšeg čuvanja, održavanja i obnavljanja granične linije i graničnih oznaka – granica i dalje ostaje podeljena na četiri granična odseka:

  1. I granični odsek od ušća reke Timok u Dunav do granične piramide br. 342 kod Hajdučkog kamena;
  2. II granični odsek od granične piramide br. 341 kod Svetog Nikole do granične piramide br. 200 kod Daščanog Kladenca;
  3. III granični odsek od granične piramide br. 199 kod Daščanog Kladenca do granične piramide br. 73 kod Sinanove Čuke; i
  4. IV granični odsek od granične piramide br. 72 kod Dizdarice do granične piramide br 1 na visu Tumba.

U smislu redovnog održavanja granične linije i graničnih oznaka, posle 1954. godine, obnavljanje je vršeno u petogodišnjim intervalima.

Na osnovu čl. 4. Konvencije novi radovi na obnavljanju granične linije počeli su 1. juna a završeni su 27. septembra 1961. godine. Sumarno gledajući, izvršeni radovi na obnovi granice i jedne i druge strane izgledaju ovako:

  1. Instrumentalno je kontrolisano šest graničnih piramida;
  2. Izrađena je jedna nova granična piramida;
  3. Opravljene su 92 granične piramide;
  4. Utisnuto je 25 novih brojeva i inicijala na graničnim piramidama;
  5. Obnovljeno je 9091 kamena humka;
  6. Postavljeno 164 novih kamenih humki;
  7. Obnovljeno je 1308 zemljanih humki;
  8. Postavljeno je 129 novih zemljanih humki; i
  9. Postavljeno je i 33 novih drvenih kočeva.14

9.X 1981. godine u Beogradu je potpisana nova Konvencija između SIV Skupštine SFRJ i Vlade NR Bugarske o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-bugarskoj državnoj granici.15 Članom 1. Konvencije se navodi da su podaci o određivanju i obeležavanju granične linije, kao i oblik, veličina i položaj graničnih oznaka sadržani u sledećim graničnim dokumentima:

“a) u opisu jugoslovensko-bugarske granice, potpisanom u Beogradu 17.VI 1957; b) u topografskim skicama položaja graničnih piramida sačinjenim 1956. i 1957. godine sa odgovarajućim dopunama; i c) u podacima o jugoslovensko-bugarskoj granici na reci Lukavici (Gaberskoj) i na delu reke Timoka i Jerme povezani u svezak 29. V 1975. u Zaječaru”.16

Nadalje, članom 3. Konvencije se ističe: Jugoslovensko-bugarska državna granica obeležena je na ovaj način: graničnom piramidom postavljenom na jugoslovensko-bugarsko-rumunskoj tromeđi i piramidom “Signal” postavljenom na levoj obali reke Dunava na rumunskoj teritoriji, koja služi za određivanje jugoslovensko-bugarsko-rumunske tromeđne tačke na Dunavu; glavnim i sporednim graničnim piramidama postavljenim jednoredno na graničnu crtu uzduž suvozemnog dela granice; pomoćnim graničnim piramidama postavljenim jednoredno ili dvoredno uzduž puteva, potoka i drugih karakterističnih mesta; graničnim stubovima postavljenim naizmenično, uzduž reka Lukavice (Gaberske) i na delu reke Timoka i Jerme; metalnim pločama (reperima) postavljenim na kolnicama ceste i mostova; crvenom crtom povučenom na kolnicama cesta i drugih objekata što ih preseca granična linija.17

Dakle, ova Konvencija, koja ima 18 članova, predstavlja relevantan i važeći bilateralni sporazum kojim se reguliše ova problematika. Međutim, s obzirom na raspad bivše SFRJ – nastanak SR Jugoslavije, odnosno Republike Makedonije – nameće se potreba novog ugovornog regulisanja pitanja obnavljanja, obeležavanja i održavanja granične linije i graničnih oznaka na (samo) jugoslovensko-bugarskoj državnoj granici.

Najzad, u toku maja 1995. godine, to je i ostvareno: “obnovljena je granična linija i crvenom postojanom bojom označeni su prelazi prema Bugarskoj”. Granične oznake su obeležene grbom SR Jugoslavije.

“Svaka strana izvodila je radove na graničnim odsecima za koje je, prema važećem sporazumu, odgovorna. Naša strana je postavila i graničnu ploču na mostu preko reke Timok, na graničnom prelazu Mokranje – Bregovo. Inače, na delu granice SRJ i Bugarske, dugom 357 km i 72 m, obeleženo je 470 graničnih oznaka i 6692 humke”.18

Pitanje promene državne granice na Timoku

Od ukupne dužine jugoslovensko-bugarske državne granice koja iznosi (536 km,) 27 km je rečna granica. Reka Timok jednim delom do svog ušća u Dunav čini državnu granicu. Međutim, pošto je rečni tok Timoka nestabilan – izlivanje, plavljenje okolnih obradivih površina na obema stranama državne granice, ostajanje nanosa – dolazi do promene rečnog korita.19 Samim tim dolazi i do izmene granične linije između dveju država. Prilikom prvog obnavljanja i obeležavanja granične linije 1954. godine međudržavna komisija je konstatovala ovakvo stanje. Stoga je imperativno istakla potrebu da se pristupi regulisanju rečnog toka Timoka na graničnom sektoru.20 Plan o izradi stabilne i trajne obale reke tako da glavni tok na delu kojim ide granična linija bude osiguran od daljih izmena dat je u Završnom protokolu Mešovite komisije:

“Granica ide nizvodno maticom glavnog toka reke Timok do graničnog stuba broj 561… Međutim, pošto je promenjen tok reke Timok ostavio otprilike podjednake površine zemljišta i jednoj i drugoj strani, to se Mešovita komisija saglasila da matica (Thalweg) glavnog toka i dalje ostane granica između dveju zemalja, s tim da kasnije obe strane preduzmu potrebne mere za osiguranje obala reke Timok i obuzdavanje njenih voda… Mogućnost daljih promena, ukoliko se ova reka ne obuzda, i dalje postoji..”.21

Na sastanku jugoslovensko-bugarske delegacije u cilju razmatranja zajedničkih mera o regulisanju reke Timok na graničnom sektoru 18.XII 1955. sastavljen je i Zapisnik kojim se bliže preciziraju izmene regulacionog toka reke. Jugoslovenska delegacija je prezentirala dve studije o načinu uređenja Timoka. Po prvom projektu predviđeno je izvršenje celokupne regulacije reke Timoka na graničnom potezu od ušća u Dunav do početka suvozemne granice, uz uslov da se s obe strane sprovede obezbeđenje obala i stvore normalni uslovi za oticanje vode. Po drugom projektu to bi bilo jednostavnije, naime, predviđeno je izvršenje radova na osiguranju obale samo na najugroženijim delovima.

Predstavnici dveju delegacija, obišavši karakteristične deonice reke na terenu utvrdili su da “reka Timok na graničnom potezu pored nepravilnog toka ima i tendenciju rušenja obeju obala na oštrim krivinama”, što je uzrok stalnih promena granične linije. I dalje, “da se pri visokim vodama reka Timok izliva preko obala i plavi okolna zemljišta na obema stranama ali da se nosi krupan nanos, što pruža povoljne uslove za regulisanje reke”.22 Posle ovoga konstatovana je potreba da se izvrši regulacija, uz važno upozorenje da se novom trasom po mogućstvu na obema stranama zauzmu iste površine u odnosu na postojeće korito reke.

Protokolom od 4. aprila 1958. formirana je Potkomisija od po četiri stručnjaka sa svake strane koja je započela radove na terenu u smislu obeležavanja trase, snimanja poprečnih profila, pripreme za početak izgradnje, izrade detaljnog godišnjeg plana za izvršenje radova po težini i obimu, stalna tehnička kontrola izvršenja radova predviđenih projektom i dr. Aktivnost Potkomisije bila bi u okviru nadležnosti jugoslovensko-bugarske komisije za vodoprivredu, a svi zadaci postavljeni u Zapisniku jugoslovensko-bugarske delegacije od 18. XII 1955. takođe su u nadležnosti iste Komisije.

Međutim, značaj predviđenih radova – izmena granične linije – koji direktno tangiraju suverene interese dveju država uslovili su obazrivost, jer izvođenju predviđenih radova na regulaciji reke Timok, prethodi -–kako je naknadno rešeno – uređenje graničnih pitanja. Sporazumom o delimičnoj izmeni granične linije na reci Timok, od 18. XII 1961. godine, prihvaćena je delimična izmena granične linije u dužini od 11.630 metara. Radovi su podeljeni u tri deonice i izvodili bi se u tri uzastopne godine, s tim što bi otpočeli i završili se u jednoj kalendarskoj godini.

Članom 5. Sporazuma predviđena je nova granična linija tako da:

“1) Od tačke koja je određena presekom pravca granične piramide 559 i 560 i sredine glavnog toka reke Timok, granična linija ide sredinom novog glavnog regulisanog korita reke od njenog ušća u Dunav; 2) Od sredine novog ušća Timoka granična linija ide na novu jugoslovensko-bugarsko-rumunsku tromeđu, koja se određuje presekom linije, koja ide od sredine novog ušća do stare signalne piramide na rumunskoj teritoriji sa sredinom glavnog plovnog kanala Dunava”.23

Pravno se reguliše i eksproprijacija zemljišta koje će biti potrebno za izvođenje radova, tako da svaka država na svojoj teritoriji vrši blagovremenu eksproprijaciju. Ako usled premeštanja granične linije određena teritorija pripadne drugoj od strana Ugovornica, na toj pripadajućoj teritoriji primenjivaće se njena jurisdikcija. Na kraju ako se “posle definitivnog završetka celog objekta pokaže da jedna strana Ugovornica ustupa više dobara, prava i interesa ovu razliku će navedena Komisija izraziti u novcu i biće
isplaćena na odgovarajući način”.24

Iako je sve utanačeno i čak se prišlo pripremi, do izvođenja radova na regulaciji reke Timoka na graničnom sektoru nije došlo u 1964. godini, što se i konstatuje u Protokolu sa III zasedanja jugoslovensko-bugarske komisije od 25. novembra 1963. godine. Prilikom VII redovnog zasedanja jugoslovensko-bugarske komisije za vodoprivredu 19. III 1970. godine, bugarska delegacija je postavila pitanje jugoslovenskoj, da li je u svom finansijskom planu 1971-1975. godine predvidela sredstva za regulacione radove na reci Timoku? Jugoslovenska strana obavestila je bugarsku da za taj period finansijska sredstva nisu planirana. Prema tome, do 1975. godine granična linija koja ide rekom Timok nije menjana.25

Dakle, iako su postojali planovi o promeni državne granice na Timoku, pa čak i započela rad Mešovita komisija specijalno za to formirana, do promene granične linije nije došlo. Uostalom, članom 2. st. 3. Konvencije iz 1981. godine se određuje: Na onim delovima gde granična linija ide rečnim tokom državna granica ostaje nepromenjena i onakva kakvu ju je obeležila i utvrdila u toku 1954. za to posebno formirana Mešovita jugoslovensko-bugarska komisija, bez obzira na eventualne promene rečnog toka koje bi nakon toga nastale.26

Umesto zaključka

Sastavni deo jugoslovensko-bugarskih odnosa povodom državne granice jeste i pogranična saradnja. U tom domenu državna granična linija ima funkciju “spajanja”. Recimo, u oblasti jugoslovenskog pograničnog područja ima 16 opština i 381 naseljeno mesto. Na teritoriji Bugarske pograničnom području pripada 6 okruga, u čijem okviru se nalazi 78 opština i 414 naseljenih mesta.27 Na bazi bogate ugovorne prakse ostvaruje se saradnja pograničnih područja i njihovog stanovništva: malogranični promet, malogranični saobraćaj, granični sabori, zdravstvena saradnja, saradnja u oblasti vodoprivrede, elektroprivrede, ribolov na graničnim vodama “koji obuhvataju sve tekuće i druge ribolovne vode koje čine granicu između dveju zemalja i tekuće vode koje preseca granična linija i to u zoni od 5 km s jedne i druge strane” i drugo.28 Veterinarsko-sanitarnom konvencijom se određuju granične stanice na kojima će se vršiti “verinarsko-sanitarna kontrola pri uvozu, izvozu i prevozu stoke, stočnih proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porekla, stočne hrane… Za prevoz železnicom i suvim putem granična stanica je Dimitrovgrad.. Za rečni saobraćaj bugarska granična stanica je Vidin.”29 Ili, na osnovu Konvencije o zaštiti bilja, na zajedničkoj železničkoj stanici Dimitrovgrad, reguliše se u okviru fitosanitarne kontrole: izvoz, uvoz i tranzit bilja (pošiljaka biljnog porekla) i td.

Nizom sporazuma regulisana su i pitanja prelaska granice i kretanje u graničnim područjima radi održavanja i obnavljanja graničnih oznaka, zajednička kontrola prelaženja granice i železničkom putničkom saobraćaju, prelaženje granice i kretanja u graničnim područjima u vodoprivredne svrhe, prelaženje granice radi međusobnih poseta pograničnog stanovništva.

Upravo, najrazvijeniji vid pogranične saradnje su granični sabori. Sporazumom o olakšavanju prelaženja državne granice državljana i državljanstvu iz 1947.g. regulisano je održavanje pograničnih sabora. Na određenim graničnim područjima, uz ličnu kartu, pograničnom stanovništvu je dozvoljeno da prelaze na susednu teritoriju i da borave na području održavanja sabora do tri dana. Pošto je vlada NRB, poput najvećeg broja bilateralnih sporazuma, i ovaj jula 1950.g. jednostrano otkazala, sabori se nisu održavali do jula 1956.g. Važeži sporazum u ovoj oblasti zaključen je 1967. Prema dostupnim podacima,30 u periodu 1956-1969, održana su 93 sabora, na kojima je učestvovalo oko 2.750.000 jugoslovenskih i bugarskih građana. Recimo, tokom 1970. na 11 održanih sabora učestvovalo je oko 170.000 jugoslovenskih, odnosno 160.000 bugarskih građana. Narednih godina broj učesnika opada. Na primer, 1980.g. “od oko 200.000 na 150.000” u 1981. godini. Granični sabori se, po tradiciji, održavaju u sledećim mestima: Strezimirovo, Slavče, Kaca Kamen, Donji Krivodol, Negotino, Dimitrovgrad, Vidin, Dragoman, Štip, Kriva Palanka, Delčevo, Ćustendil, Blagojevgrad, itd.31

Pogranična saradnja između dveju zemalja – malogranični saobraćaj lica i promet robe, kao i pogranični sabori, odvija se, mada sa znatnim oscilacijama u obimu, jer je, do 1989. godine (kraj vladavine T.Živkova u Bugarskoj) limitirana stanjem političkih odnosa opterećenih otvorenim pitanjima, a delom i merama vizno-pasoških ograničenja u Bugarskoj.

Sa stanovišta međunarodnopravne teorije i prakse o državnim granicama ova državna granična linija smatra se međunarodno priznatom. Isto tako, bilateralnim sporazumima između Jugoslavije i Bugarske, kao i izjavama zvaničnih predstavnika dve države ona je obostrano priznata kao konačna i trajna državna granica. U međunarodnopravnoj teoriji to je definitivno priznanje državne granice. Uostalom, član 1. Sporazuma između Jugoslavije i Bugarske o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-bugarskoj državnoj granici (potpisan u Beogradu 9.X 1981.) određuje: “1. Državna granica između SFRJ i NRB povučena je na osnovu člana 27. Ugovora o miru, potpisanog 27. novembra 1919. u Neji, a potvrđena članom 1. Ugovora o miru sa Bugarskom od 10. februara 1947. ..”. Članom 2. se konstatuje: “Strane ugovornice potvrđuju svoju saglasnost da državna granica ostane stalna i nepromenjena bez obzira na prirodne ili veštačke promene koje mogu nastati na granici..”.32

Na Versajskoj konferenciji mira saveznički Vrhovni savet je staru srpsko-bugarsku granicu samo na nekim delovima ispravio u korist Države SHS. Granična linija Srbije sa Bugarskom određivana je 1833, 1878. i 1913. godine, a 1919. Nejskim ugovorom učinjene su ispravke na Timoku, u oblasti Caribroda, Bosilegrada i Strumice. Preovladala je, dakle, ideja o strateškim granicama. Članom 27. Nejskog ugovora dat je i njen opis, a radom Međunarodne komisije za razgraničenje (1920-1922) ona je određena i obeležena. Time je Kraljevina SHS dobila tri nova sreza: caribrodski, bosiljgradski i strumički, te desetak sela na desnoj obali Timoka (nizvodno od Velikog Izvora, pa do ispod sela Kovilova). Tako utvrđena (opisana, povučena i obeležena) granična linija tokom 1919-1922. godine ostala je ista i posle Drugog svetskog rata.

Prema tome, ona je i danas, u međunarodnopravnom pogledu, definitivna državna granična linija. Definitivno priznanje podrazumeva pravno i političko priznanje, “kojim država koja ga izdaje priznaje utvrđenu granicu kao konačnu i nepromenjivu”. Jer, “poznato je da SRJ/SCG nema teritorijalnih pretenzija ni prema jednom susedu”. Otuda, nužnost obostranog poštovanja teritorijalnog integriteta i nepovredivosti postojećih državnih granica – definitivne srpskocrnogorsko-bugarske državne granice – utvrđenih važećim bilateralnim i međunarodnim sporazumima i ugovorima (počev od brojnih izjava zvaničnih predstavnika dve države “o odricanju od teritorijalnih pretenzija” do decidiranog stava “o nepromenljivosti državne granice” sadržanog u važećoj (bilatealnoj) Konvenciji o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka iz 1981. godine, ali i stava međunarodne zajednice “o nepromenljivosti državnih granica na Balkanu”).


  1. M.Ninčić, Spoljna politika Kraljevine SHS 1922-1924, Beograd, 1924, str. 117. 

  2. V.Kaluđerović – B. Stevović, Geodetski radovi na obeležavanju i održavanju državne granice, Zbornik radova, Beograd, 1979, str. 58.; “Kako granični komenovi nemaju koordinate, nije tačno matematički definisano protezanje granične linije između susednih oznaka, pa ovu granicu smatramo topografskom. (Osnovni granični dokumenat je topografski opis granice između dve susedne oznake). Na primer: “Od graničnog znaka br. 50 granica ide vododelnicom u pravcu severozapada i silazi pravo do sedla,pa se onda penje povijajući se na zapad ka k.  1749 (Beli kamen), pošto pređe preko platoa između dva uzvišenja, silazi ponovo ka sever-severozapadu, zatim silazi na sedlo u pravcu ka severu i onda se penje putanjom do vrha Džame, k. 1810, gde je podignut granični kamen br. 51. Zemljište je pod pašnjacima”.  Kao što se iz navedenog teksta vidi, protezanje granične linije obuhvata prostor, tako da uvek postoji mogućnost višestrukog tumačenja teksta, naročito kod onih delova granice gde pojam vododelnice ili sedla nije geomorfološki dovoljno izražen. Cit. po: V. Kaluđerović – B.Stevović, nav. delo, str. 75. 

  3. Ninčić, Razgraničenje sa Bugarskom, Spoljna politika Kraljevine SHS 1922-1924, Beograd, 1924, str. 117.: Detaljan opis granične linije između Kraljevine SHS i Kraljevine Bugarske, izd. Ministarstva za spoljne poslove – Biro za razgraničenje, Beograd, 1929, str. 12. 

  4. Dr Borislava Lilić, Istorija Pirota i okoline, II deo, Pirot, 1994, str. 533-538. 

  5. Dodatak Službenog lista SFRJ, 1964, br. 9, str. 748. 

  6. Videti: Ugovor o miru sa Bugarskom, 10. II 1947., Službeni list DFJ, 1947, br. 73; V. Ibler, Državne granice FNRJ, “Naša zakonitost”, 1950, br. 1-2, str. 76-77. 

  7. Konvencija između SIV Skupštine SFRJ i Vlade NRB o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na jugoslovensko-bugarskoj državnoj granici, Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori, 1984, br. 11, str. 557. 

  8. J.Cvijić, Granice i sklop naše zemlje (I), “Srspki književni glasnik”, 1. XII 1920, str. 527. 

  9. Dr Momir Stojković, Jugoslovenska spoljnopolitička doktrina o odnosima sa susednim zemljama, JRMP, 1985, br. 3, str. 450. 

  10. R.Petković, Stav i pretenzije Bugarske, u: Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet, Zagreb, 1985, str. 133. 

  11. Službene novine Kraljevine Jugoslavije, 1937, br. 235-LXX, str. 1382-1386. 

  12. Dodatak Službenog lista FNRJ, 10.V 1956, str. 44. 

  13. K.Šuman, Granične linije FNR Jugoslavije i njihova problematika, JRMP, 1955, br. 1, str. 110-111. 

  14. Zapisnik Mešovite jugoslovensko-bugarske komisije o završetku radova na obnovi i obeležavanju granične linije…, Dodatak Službenog lista FNRJ, 25.VIII 1962, str. 33. 

  15. Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori, 1984, br. 11, str. 557-559. 

  16. Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori, 1984, br. 11, str. 557 

  17. Službeni list FNRJ – Međunarodni ugovori, 1984, br. 11, str. 558 

  18. Intervju Sredoja Jovanovića, pukovnika, šefa Službe za granice MIP SRJ, listu “Vojska”, T. Stojanović, Obezbeđenje i održavanje jugoslovenskih međa, “Vojska”, 9.11. 1995, str. 6. 

  19. U istoriji ostaje zabeležena tzv. “Bregovska afera”, srpsko-bugarski spor iz 1884. godine povodom imanja u Bregovu, kao posledica baš promene rečnog toka Timoka. Vidi: Lj. Aleksić, Bregovska afera, Enciklopedija Jugoslavije, knj. 2, 1962, str. 196.; Memoar o srpsko-bugarskom sporu od 6/18. VII 1884, Beograd, 1884. 

  20. Vidi: B. Pavlica, Jugoslovensko-bugarski odnosi posmatrani kroz državne ugovore u periodu 1955-1975. godine, magistarska teza, Beograd, 1980, str. 102-105. 

  21. Dodatak Službenog lista FNRJ, 6. VIII 1956, str. 70.; K.Šuman, Granične linije FNR Jugoslavije i njihova problematika, JRMP, 1955, br. 1, str. 111. 

  22. Dodatak Službenog lista FNRJ, 6. VIII 1956, str. 71. 

  23. Dodatak Službenog lista SFRJ, 1963, br. 3, str. 195. 

  24. Dodatak Službenog lista SFRJ, 1963, br. 3, str. 195. 

  25. Dodatak Službenog lista SFRJ, 1971, br. 23, str. 343. 

  26. Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, 1984, 11, 558. 

  27. Dodatak Službenog lista SFRJ, 1964, br. 9, str. 732. 

  28. Dodatak Službenog lista FNRJ, 1956, br. 68, str. 34. 

  29. Dodatak Službenog lista FNRJ, 2.IV 1958, str. 17-18. 

  30. Dj.M. – N.P., Odnosi Jugoslavije i Bugarske, “Jugoslovenski pregled”, 1967, sv. 3, str. 22-23. 

  31. Valja istaći da su “granični sabori do 1968.g. održavani samo na graničnoj liniji i na prostoru neposredno uz graničnu liniju na teritoriji obeju zemalja. Od 1968.g. granični sabori se održavaju i u naseljenim pograničnim mestima”. D.F. – B.P., Odnosi Jugoslavije i Bugarske 1967-1981, “Jugoslovenski pregled”, 1982, sv. 2, str. 13. 

  32. Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori, 1984, br. 11, str. 557.; Vidi i: Izjava P.Bulatovića, saveznog ministra za odbranu SR Jugoslavije, “Politika”, 13. VI 1994, str. 9.; Tanjug: U Sofiji završeno 23. zasedanje Centralne mešovite granične komisije, Jugoslovensko-bugarska granica bezbedna, “Politika”, 21. VI 1994, str. 2. 

Share

Comments are closed.