Заштита и одрживо коришћење природног и културног наслеђа у Просторном плану Републике Србије

У раду се даје кратак приказ сегмента Просторног плана Републике Србије од 2010. до 2020. године (ППРС), који се односи на заштиту и одрживо коришћење природног и културног наслеђа, а који обухвата: стање заштите и одрживог коришћења наслеђа као значајног ресурса за будући просторни развој; концепцију просторног развоја која подразумева различит приступ заштити, очувању и коришћењу наслеђа у односу на регионалне и локалне специфичности; и приоритетне стратешке пројекте и активности заштите, уређења и одрживог коришћења природног и културног наслеђа. Истиче се важност спровођења ППРС, односно смерница које се односе на заштиту наслеђа кроз ниже планске документе, планове и програме развоја, прописе и општа акта, и њихову улогу у дефинисању стратегија на државном, регионалном и локалном нивоу. Указује се на значај и потребу континуалног праћења остваривања утврђених циљева и стратешких приоритета заштите и одрживог коришћења наслеђа, кроз програме имплементације и систем утврђених индикатора, као и кроз изградњу и коришћење информациног система за планирање и развој.

Continue reading

Туристичка валоризација културно-историјског и природног насљеђа – Туристичке вриједности ријеке Дрине и њених обала

Мјеста и мотиви, културно-историјске амбијенталне цјелине, које утичу на развој туризма као могућег покретача привредног развоја и фактора повећања квалитета живота локалног становништва представљају аутентичне/јединствене туристичке дестинације са природним и културним атрактивностима простора које покрећу одређене циљне групе туриста. Међу њима су, наравно, и туристичке вриједности у долини ријеке Дрине, атрактивности мјеста и мотива које желимо да сачувамо, заштитимо и адекватно туристички валоризујемо. То захтјева посебан прступ у планирању и управљању како у овом тако и у другим заштићеним подручјима.
У овом раду жели се указати на значај, могућности туристичке валоризације и интегрални приступ насљеђу чиме се тежи истаћи потреба обухватног увида у све аспекте вриједности.

Continue reading

Graditeljska baština Srba u Dalju – Saborni hram Svetog Dimitrija

Saborna crkva i Patrijaršijski dvor u Dalju predstavljaju važan spomenik istorije Osječko-poljske i Baranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve, a samim tim i kulture srpskog naroda na području istočne Hrvatske. Ovaj rad pokušava predstaviti analizu značajnijih sakralnih građevina u Dalju, pre svega crkve velikomučenika Dimitrija. Na taj način, kroz prikaz nastanka i života ovog objekata, možemo opisati Dalj kao značajno mesto u istoriji srpskog kulturnog, religioznog i naučnog života.

Continue reading

Биљни и животињски свет (флора и фауна) као потенцијал зa развој туризма Подунавља Србије

Биљни и животињски свет Подунавља Србије представља велику атракцију за развој туризма. Дунав снагом свог воденог потенцијала кривуда, мења временом корито, руши и односи обале, премешта и таложи муљ и песак. Ствара нове спрудове, меандре, рукавце, мртваје, аде, обалске брежуљке и пешчане дине. Управо баре, мочваре и ритови са карактеристичним биљним и животињским светом који га прати, јесте специфичност и изузтна вредност приобаља Дунава. Мелирационим радовима широка плавна подручја Дунава су сведена на најмању меру, што је утицало на основне карактеристике тих подручја. Мочварни предели претворени су у пољопривредно земљиште, а преостале површине се често користе као рибњаци. Услед измена услова станишта, аутохотна вегетација, флора и фауна, претрпеле су значајне промене, разноврсност и бројност врста су редуковане. Подручја под шумама мењају свој изглед. Уместо старих шума врбе, тополе, јављају се нове, најчешће еуроамеричке тополе. Приобаље Дунава, и поред тога богато је бројним оазама, у којима се налазе делови очуване природе, са богатим и разноврсним биљним и животињским светом. Нарочито су значјна мочварна барска подручја оринтолошки резервати са ретким проређеним и угроженим птицама.

Continue reading

Čenćanska Lakes – The Gate of Banat and the Middle Tamis Basin (Abstract)

jezero

This presentation is based on the idea of civil environmental association “ECO-WAVE“ from Tomasevci for the formation of the project: “Čenćanska Lakes – Gate of Banat and the Middle Tamiš Basin” through Local Action Group “Tamiš Development Initiative” (LAG-TRI). As noted in the source material area LAG-TRI covers the territory of nine settlements in the area of the middle flow of the river Tamis: Tomaševac, Orlovat, Farkaždin, Idvor, Sakule, Baranda, Čenta and Opovo. It spreads over parts of three municipalities: Zrenjanin, Kovačica and Opovo, as well as two districts: Central Banat and South Banat.

Continue reading

Čenćanska jezera – kapija Banata i Srednje Potamišje

jezero

Iskorišćena je ideja Građansko ekološkog udruženja „EKO-TALAS“ iz Tomaševca za formiranjem projekta: „Čenćanska jezera – kapija Banata i Srednje Potamišje“ preko Lokalne akcione grupe „Tamiška razvojna inicijativa“ (LAG-TRI). Kao što je u izvornom materijalu navedeno područje LAG-TRI obuhvata teritoriju 9 naseljenih mesta na području srednjeg toka reke Tamiš: Tomaševac, Orlovat, Farkaždin, Idvor, Sakule, Baranda, Čenta i Opovo. Prostire se na delovima tri opštine: Zrenjanin, Kovačica i Opovo, kao i dva okruga: Srednje banatski i Južno banatski.

Continue reading

Predlog za izradu projekta ruralnog istraživačkog turizma pod nazivom “Putevima starih Sasa” u istočnoj Srbiji na bazi prirodno geološke osobenosti okruženja

ispiranje zlata

Polazeći od toga da Srbija, naročito njen deo koji zapljuskuju talasi Dunava ima izvanrednu prirodu, sa mnoštvom rečica i reka koje u svojim nanosima sadrže i čestice zlata, a imajući u vidu da svi ti potoci i reke teku po lepim i šumovitim brdima i dolinama došli smo na ideju da predložimo projekat pod nazivom “istraživački turizam putevima Sasa”.

Continue reading

Нематеријално културно наслеђе – Могућности и опасности употребе у туристичке сврхе (Апстракт)

UNESCO Конвенција о заштити нематеријалног културног наслеђа донета је 2003. год, а Парламент Р.Србије је ратификовао 5. маја ове године. Нематеријално културно наслеђе укључује усмена предања, извођачке уметности, друштвене обичаје, ритуале и светковине, знања и вештине везане за природну околину, традиционалне занате. У овом случају заштита, насупрот конзервацији материјалних споменика културе, значи обезбеђивање услова за континуелну ре-креацију, развој и адаптацију традиција, али тако да остану релевантне за заједницу којој припадају.

Continue reading