The 20th and 21st century of Serbia contains no written records regarding the existence, typology and development of Serbian culture-park heritage. Even less is known about the garden-park, landscape-architectural construction, creation, culture and art.
Continue reading
У Србији током 20. и 21. века нема писаних трагова о постојању, типологији и развоју српске културно-парковне баштине. Још мање се зна о вртно-парковном, односно пејзажно-архитектонском градитељству, стваралаштву, култури и уметности.
Такође, данас није могуће рећи да је културно-парковна баштина Србије богата квалитетом и бројем, али се може рећи да су њени делови на пр. у српском Подунављу и другим подручјима непознати и недовољно истражени. То је свакако један од разлога што је културно-парковна баштина неадекватно презентована у разним публикацијама, туристичким водичима, али и у планско-урбанистичким документима.
Мањкава знања о вртном или парковном градитељству, стваралаштву, култури, уметности и културно-парковном наслеђу Србије допринело је мишљењу неких аутора у окружењу да вртна и парковна уметност на југоистоку Европе нема стилске одлике, а с тим у вези ни димензију вишевековне традиције, ни градитељско-урбаног континуитета, ни стваралачки, културни и градитељски значај, па онда ни туристичку привлачност.
Таква ситуација је настала под дејством неадекватних законских регулатива након Другог светског рата, које су увелико допринеле деградацији културно-паровног наслеђа у српском Подунављу, али и у ширем окружењу. Међутим, томе је допринела и неадекватна универзитетска едукација, која планиране, пројектоване и грађене објекте вртно-парковног градитељства, стваралаштва, културе, уметности и културно-парковног наслеђа једнострано сврстава у природне тековине и творевине.
Тако се већ деценијама кроз неодрживу 2Д-едукацију, 2Д-регулативу и 2Д-планско-урбанистичку документацију спроводи њихова дводимензионална деградација, која квазистручно потире вртно-парковно обликоване, стилизоване и градитељски изведене физичке структуре, објекте или артефакте урбаносрединског пејзажа и културно-парковног наслеђа, а пејзажну архитектуру волшебно своди на хортикултуру.
На крају, сви ови разлози су увелико доринели да културно-парковна баштина у српском Подунављу остане неистражена и препуштена забораву у односу на преостали део градитељско-културне баштине. На основу тога, историја српске вртне или парковне архитектуре, па и само вредновање њених градитељско-урбаних остварења, олако се маргинализују и деградирају, при чему се заборавља да су то неодвојиви и вредни делови српског, европског и светског вртно-парковног градитељства, стваралаштва, културе и уметности.
This work included the move of the river Velika Morava, from the Danube to the connection of West and South Morava, then the flow of South Morava, from the compound to Grdelica. (Abstract)
Continue reading
U ovom radu biće prezentirani osnovni hidrološki i hidromorfološki parametri reke Morave neophodni za potrebe projektovanje plovnog puta. Merodavni hidro-morfološki parametri: dubine, širine toka i srednje brzine; su rezultat hidrauličkih proračuna linija nivoa vodnog ogledala za određene merodavne proticaja malih, srednjih i velikih voda, izvršenih u Institutu za vodoprivredu “Jaroslav Černi”.
Continue reading
The waterway Danube-Morava-Vardar-Aegean Sea is multifunctional project of high importance for the Republic of Serbia since the basin of the river Morava covers a significant part of the territory, including its largest cities, main corridors, population, agricultural land etc. Regulation of the river Morava and its tributaries by constructing the flood protection system, irrigation system, using their waters for water supply for surrounding cities and industries, exploitation of hydro energetic potential etc. would bring a lot of benefits to the development of whole Republic.
Continue reading
Изградња пловног пута Дунав-Морава-Вардар-Егејско море је мултифункционалан пројекат од великог значаја за Републику Србију, имајући у виду да слив реке Велике Мораве обухвата значај део територије, укључујући највеће градове, главне коридоре, становништво, пољопривредно земљиште итд. Уређење Велике Мораве и њених притока, које би се постигло изградњом система за одбрану од поплава, система за наводњавање, коришћењем воде за водоснабдевање градова и индустрије, експлоатацијом хидро-енергетског потенција итд. значајно би утицало на развој читаве Републике.
Continue reading
Мјеста и мотиви, културно-историјске амбијенталне цјелине, које утичу на развој туризма као могућег покретача привредног развоја и фактора повећања квалитета живота локалног становништва представљају аутентичне/јединствене туристичке дестинације са природним и културним атрактивностима простора које покрећу одређене циљне групе туриста. Међу њима су, наравно, и туристичке вриједности у долини ријеке Дрине, атрактивности мјеста и мотива које желимо да сачувамо, заштитимо и адекватно туристички валоризујемо. То захтјева посебан прступ у планирању и управљању како у овом тако и у другим заштићеним подручјима.
У овом раду жели се указати на значај, могућности туристичке валоризације и интегрални приступ насљеђу чиме се тежи истаћи потреба обухватног увида у све аспекте вриједности.
Река Дунав представља јужну границу Баната. Она је веома значајна за насељавање, развој насеља и привреде овог региона. Дунав је вековима био природна граница између два царства и две културе.
Јужни Банат је био насељен од праисторије до данас и ту се могу наћи остаци непокретног културног наслеђа свих његових становника до данас.
Рад у првом делу укратко презентује непокретно културно наслеђе у делу Јужног Баната уз Дунав, на територијама града Панчева и општина Ковин и Бела Црква. У другом делу се разматрају могућности и проблеми за реактивацију, одрживо коришћење и презентовање јавности културног наслеђа и његово укључивање у свеукупну понуду Дунавске регије.
Tržišta bioenergije se izuzetno dinamično razvijaju što zahtijeva stalno praćenje novih trendova i proizvodnih tokova. Rasprava o biogorivima je rasprava o efektima proizvodnje biogoriva na ekonomiju, društvo i okoliš. Ovaj rad bavi se mješovitim zaključcima kroz analizu industrije biogoriva u Kolumbiji sa privrednog, društvenog i ekološkog aspekta. Kolumbija je, nakon Brazila, drugi najveći proizvođač biogoriva u Latinskoj Americi.
Continue reading
Saborna crkva i Patrijaršijski dvor u Dalju predstavljaju važan spomenik istorije Osječko-poljske i Baranjske eparhije Srpske pravoslavne crkve, a samim tim i kulture srpskog naroda na području istočne Hrvatske. Ovaj rad pokušava predstaviti analizu značajnijih sakralnih građevina u Dalju, pre svega crkve velikomučenika Dimitrija. Na taj način, kroz prikaz nastanka i života ovog objekata, možemo opisati Dalj kao značajno mesto u istoriji srpskog kulturnog, religioznog i naučnog života.
Continue reading